“Паланачке” на Концерту године у Новом Саду

Уз литре Хладног пива, у Колапсу Партибрејкерса, док је вокал Феуда показивао свој Six pack, Бјесови чешљали Бркове, а ККН свирао свој Обојени програм, публика је у Великој дворани новосадског Спенса, на Концерту године, уз Eyesburn доживела Електрични оргазам

Воз из Београда за Нови Сад кренуо је без кашњења. Загревање за концерт почело је још ту, у вагонима који као да су се претворили у праве, мале пивнице. Одлазак на Концерт Године возом постао је традиција. Годинама, маса младих људи похрли пут Новог Сада железницом; најјефтиније је, а и најзанимљивије. Гужва и стајање изненадили су једног деку који се запитао о чему је реч. Од младића из воза добио је одговор да је у Новом Саду концерт и да сви ови млади људи иду тамо. Декица је на то климнуо главом и рекао: „О да, Харис Џиновић.“

Бубњеви, гитаре, јаки тонови, дим, алкохол и скоро пуна сала обележили су 14. Концерт године. Десеточасовна свирка без престанка претворила је Нови Сад у престоницу панк-рок музике Балкана. Публика свих узраста, од основаца, који су на концерт могли да дођу једино у пратњи својих родитеља, јер тако су налагала правила организатора, до старијих љубитеља јаких тонова, уживала је у звуку своје омиљене музике. 21. 12. 2013. двадесет година након првог Концерта године, одржаног 1993, у публици су скакали неки нови клинци, млађи од концерта.

Шта је остало од домаће панк-рок сцене

Дупло мање публике било је у сали него на месец дана раније одржаном концерту једне фолк звезде у истој дворани. Њен трочасовни наступ пратило је око 10 хиљада посетилаца. Сада их је било између 4 и 5 хиљада. Можда је то показатељ шта је остало од панк-рок сцене на нашим просторима.

Од првог трзаја гитаре у Спенсу, све до краја концерта, скакало се у првим редовима испред бине. Што од еуфорије, што од алкохола и неких других дозвољених и недозвољених супстанци, нема битне разлике, битан је осећај. Дугокоси момци, или боље речено дечаци, и исто тако младе девојке, међу својим вршњацима посматрани као бунтовници, чудаци, због начина одевања и фазона који фурају, дошли су да уживају у музици и упознају нове, себи сличне људе. Кожне јакне, мартинке, ишврљани прслуци од тексаса, пирсинзи, дредови… или Punk is not dead?

Као велики фан Six pack-а и Хладног пива, ишчекивала сам њихове наступе и унапред се нервирала што ћу у међувремену морати да слушам којекакве „дрекавце“. Међутим, на моје велико изненађење, управо ти „дрекавци“ су ме одушевили. Колапс, Феуд, Бркови – за мене велико откриће те вечери. Што због музике, текстова, ритма, али и уживања у погледу на неке од чланова поменутих састава.

Први су се на бини нашли чланови новосадског бенда Колапс. Овај хардкор састав је пратило десетине посетилаца, верних фанова који су певали упоредо са Кимијем, вокалом Колапса, песме чији текстови говоре о суровој свакодневници, обичном човеку и његовим моралним дилемама и проблемима. Енергични наступ бенда, уз песме „Пута мадре“, „Пас“, „Једна љубав“, пратила је незаобилазна шутка у првим редовима публике.

„Овакви алтернативни бендови најбоље описују стање у друштву“, рекла је девојка из публике.

Шта би радио да има власт, о тајкунима и телевизији, певао је Рамирез, фронтмен београдског Феуда, а некадашњи члан групе Sunshine. Публици, углавном млађој, која је полако попуњавала Спенс, представили су своје хитове чијим текстовима желе да стану у одбрану основних, али заборављених вредности. Публика је, као да се усагласила, на сав глас певала упоредо с бендом.

Sex, drug and rock and roll

У паузама, док се један бенд повуче, а други спреми за свој наступ, публика, сада већ бројнија, ишла је по освежење до једног од три шанка у хали, до тоалета, да одмори… Девојци која је покушала да изађе напоље на свеж ваздух, елегантно попуњени господин из обезбеђења је рекао да даље неће моћи, односно да може, али само уколико не планира да се врати. За то би морала да купи нову улазницу.

„Опичену комбинацију панка и фолка“ Спенс је дочекао овацијама. На бини су се у оригиналнуим костимима појавили чланови хрватског бенда Бркови. На срећу њихових фанова, Бркови су имали нешто дужи наступ од планираног. Због кашњења Six pack-а, вратили су се на бину и отпевали још неколико песама.

Уз извињење због кашњења, Паланчани су отпочели свој други по реду наступ на Концерту године, песмом „Оловке изломљеног срца“. Затим су се ређали „Црвени макови“, „Хвала ти за овај сунчан дан“, „Делфинов лет“… Сала се полако попуњавала, а Мики и екипа из Six pack-а су уз разочарање публике због кратког наступа напустили бину. По сатници, већ је почео термин наредног бенда.

Микрофон је у руке узео Оливер, вокал ККН-а. Његов специфични глас и тонове које овај бенд свира, публика је дочекала с одушевљењем. Уз песме „Дивни дани“, „Прекиди стварности“, „Пашћу у свест“, певао је Спенс. Ипак, атмосфера још увек није била на очекиваном нивоу. Као да је већина чекала да се нешто деси. Или је ипак још увек било рано? Било је 8 сати. Треба издржати до пола 3.

„Прошле године је било другачије. Или сам ја можда касније дошао. Видећемо како ће до краја вечери бити. За сад то није та атмосфера. Недостаје и мала бина, на којој су до сада увек у паузама наступали клинци, неафирмисани бендови. То ми недостаје“, рекао је младић из публике.

Загревање атмосфере је настављено уз пиво и Обојени програм. Овај новосадски бенд је на већ познатом терену извео своје хитове. Ово им је други наступ на Концерту године, а претходни пут су свирали 2000. године. Као изненађење вечери на сцени им се придружио Дејан Вучетић из Darkwood dub-а. Заједно су извели нумере „АБЦД авиони“ и „Кад се неко нечем добром нада“.

Уморну, пијану публику, поседалу на под Спенса, на ноге су покушали да подигну Бјесови. Неколицина је ипак остала у седећем положају. Горњомилановчани су свој наступ започели песмом „Чак и да могу“. Отпевали су своје старе нумере, али су публици представили и песме са новог албума. Успели су да подигну атмосферу на нешто виши ниво.

За све генерације

Сала је већ изгледала попуњеније, а на бину је изашао Електрични оргазам. Бенд који је у овој сали свирао и на првом Концерту године, пре тачно двадесет година. Иако прилично статични на сцени, успели су да изазову овације публике. Сада су већ све генерације певушиле, а највише се орило „Бејбе, бејбе, ти ниси ту“. Изгледа да многи сањају своје далеке љубави.

Близу пет хиљада људи, по слободној процени, било је у Великој дворани Спенса, а на бину су изашли чланови београдског састава Eyesburn. Маса се нашла у трансу. Изгледа да се то чекало. Спенс је сваку песму отпевао од почетка до краја, од а до ш. Највеће одушевљење настало је када је Којот, певач Eyesburn-а, запевао Хеусторову песму „Шејн“, у нешто другачијем издању. Од прскања пивом у публици, многи су добили нове фризуре, бесплатно.

Након њих, на бину је изашао Бобан из Ритма нереда. Таман када су неки помислили да је и то изненађење вечери, демантовао их је најављујући наступ Партибрејкерса. Цане и екипа су у свом стандардном маниру подигли све на ноге и Спенс, сада већ скоро пун, се орио уз свеку њихову реч, сваки акорд. Све је трештало у ритму музике. Партибрејкерси су одрадили добру свирку и овај пут.

Двадесет минута након поноћи, а нешто више од осам сати од почетка концерта, публика се припремала за наступ Хладног пива. После годину дана у истој дворани певали су се стари хитови, али и нови сингл овог бенда „На овим просторима“. Публика је одушевљено певала, играла, скакала, пила… „Није све тако сиво“, „Питала си ме“, „Свијет гламура“, „Шамар“… Многи су чекало на њихов наступ скоро девет сати и кажу – вредело је.

После десет сати трештања, озвучење је исклучило, светла укључила, а публика нагрнула ка излазу. Остале су празне чаше, проливено пиво и много посла за чистаче. Многи су изгубили глас, али нашли нове успомене. Можда су рођена нова пријатељства. Једно је сигурно, Нови Сад је бар на један дан био престоница доброг звука.

Завршен је још један Концерт године. До године, у исто време.

                                                                                 Катарина Стевановић