“Palanačke” na Koncertu godine u Novom Sadu

Uz litre Hladnog piva, u Kolapsu Partibrejkersa, dok je vokal Feuda pokazivao svoj Six pack, Bjesovi češljali Brkove, a KKN svirao svoj Obojeni program, publika je u Velikoj dvorani novosadskog Spensa, na Koncertu godine, uz Eyesburn doživela Električni orgazam

Voz iz Beograda za Novi Sad krenuo je bez kašnjenja. Zagrevanje za koncert počelo je još tu, u vagonima koji kao da su se pretvorili u prave, male pivnice. Odlazak na Koncert Godine vozom postao je tradicija. Godinama, masa mladih ljudi pohrli put Novog Sada železnicom; najjeftinije je, a i najzanimljivije. Gužva i stajanje iznenadili su jednog deku koji se zapitao o čemu je reč. Od mladića iz voza dobio je odgovor da je u Novom Sadu koncert i da svi ovi mladi ljudi idu tamo. Dekica je na to klimnuo glavom i rekao: „O da, Haris Džinović.“

Bubnjevi, gitare, jaki tonovi, dim, alkohol i skoro puna sala obeležili su 14. Koncert godine. Desetočasovna svirka bez prestanka pretvorila je Novi Sad u prestonicu pank-rok muzike Balkana. Publika svih uzrasta, od osnovaca, koji su na koncert mogli da dođu jedino u pratnji svojih roditelja, jer tako su nalagala pravila organizatora, do starijih ljubitelja jakih tonova, uživala je u zvuku svoje omiljene muzike. 21. 12. 2013. dvadeset godina nakon prvog Koncerta godine, održanog 1993, u publici su skakali neki novi klinci, mlađi od koncerta.

Šta je ostalo od domaće pank-rok scene

Duplo manje publike bilo je u sali nego na mesec dana ranije održanom koncertu jedne folk zvezde u istoj dvorani. Njen tročasovni nastup pratilo je oko 10 hiljada posetilaca. Sada ih je bilo između 4 i 5 hiljada. Možda je to pokazatelj šta je ostalo od pank-rok scene na našim prostorima.

Od prvog trzaja gitare u Spensu, sve do kraja koncerta, skakalo se u prvim redovima ispred bine. Što od euforije, što od alkohola i nekih drugih dozvoljenih i nedozvoljenih supstanci, nema bitne razlike, bitan je osećaj. Dugokosi momci, ili bolje rečeno dečaci, i isto tako mlade devojke, među svojim vršnjacima posmatrani kao buntovnici, čudaci, zbog načina odevanja i fazona koji furaju, došli su da uživaju u muzici i upoznaju nove, sebi slične ljude. Kožne jakne, martinke, išvrljani prsluci od teksasa, pirsinzi, dredovi… ili Punk is not dead?

Kao veliki fan Six pack-a i Hladnog piva, iščekivala sam njihove nastupe i unapred se nervirala što ću u međuvremenu morati da slušam kojekakve „drekavce“. Međutim, na moje veliko iznenađenje, upravo ti „drekavci“ su me oduševili. Kolaps, Feud, Brkovi – za mene veliko otkriće te večeri. Što zbog muzike, tekstova, ritma, ali i uživanja u pogledu na neke od članova pomenutih sastava.

Prvi su se na bini našli članovi novosadskog benda Kolaps. Ovaj hardkor sastav je pratilo desetine posetilaca, vernih fanova koji su pevali uporedo sa Kimijem, vokalom Kolapsa, pesme čiji tekstovi govore o surovoj svakodnevnici, običnom čoveku i njegovim moralnim dilemama i problemima. Energični nastup benda, uz pesme „Puta madre“, „Pas“, „Jedna ljubav“, pratila je nezaobilazna šutka u prvim redovima publike.

„Ovakvi alternativni bendovi najbolje opisuju stanje u društvu“, rekla je devojka iz publike.

Šta bi radio da ima vlast, o tajkunima i televiziji, pevao je Ramirez, frontmen beogradskog Feuda, a nekadašnji član grupe Sunshine. Publici, uglavnom mlađoj, koja je polako popunjavala Spens, predstavili su svoje hitove čijim tekstovima žele da stanu u odbranu osnovnih, ali zaboravljenih vrednosti. Publika je, kao da se usaglasila, na sav glas pevala uporedo s bendom.

Sex, drug and rock and roll

U pauzama, dok se jedan bend povuče, a drugi spremi za svoj nastup, publika, sada već brojnija, išla je po osveženje do jednog od tri šanka u hali, do toaleta, da odmori… Devojci koja je pokušala da izađe napolje na svež vazduh, elegantno popunjeni gospodin iz obezbeđenja je rekao da dalje neće moći, odnosno da može, ali samo ukoliko ne planira da se vrati. Za to bi morala da kupi novu ulaznicu.

„Opičenu kombinaciju panka i folka“ Spens je dočekao ovacijama. Na bini su se u originalnuim kostimima pojavili članovi hrvatskog benda Brkovi. Na sreću njihovih fanova, Brkovi su imali nešto duži nastup od planiranog. Zbog kašnjenja Six pack-a, vratili su se na binu i otpevali još nekoliko pesama.

Uz izvinjenje zbog kašnjenja, Palančani su otpočeli svoj drugi po redu nastup na Koncertu godine, pesmom „Olovke izlomljenog srca“. Zatim su se ređali „Crveni makovi“, „Hvala ti za ovaj sunčan dan“, „Delfinov let“… Sala se polako popunjavala, a Miki i ekipa iz Six pack-a su uz razočaranje publike zbog kratkog nastupa napustili binu. Po satnici, već je počeo termin narednog benda.

Mikrofon je u ruke uzeo Oliver, vokal KKN-a. Njegov specifični glas i tonove koje ovaj bend svira, publika je dočekala s oduševljenjem. Uz pesme „Divni dani“, „Prekidi stvarnosti“, „Pašću u svest“, pevao je Spens. Ipak, atmosfera još uvek nije bila na očekivanom nivou. Kao da je većina čekala da se nešto desi. Ili je ipak još uvek bilo rano? Bilo je 8 sati. Treba izdržati do pola 3.

„Prošle godine je bilo drugačije. Ili sam ja možda kasnije došao. Videćemo kako će do kraja večeri biti. Za sad to nije ta atmosfera. Nedostaje i mala bina, na kojoj su do sada uvek u pauzama nastupali klinci, neafirmisani bendovi. To mi nedostaje“, rekao je mladić iz publike.

Zagrevanje atmosfere je nastavljeno uz pivo i Obojeni program. Ovaj novosadski bend je na već poznatom terenu izveo svoje hitove. Ovo im je drugi nastup na Koncertu godine, a prethodni put su svirali 2000. godine. Kao iznenađenje večeri na sceni im se pridružio Dejan Vučetić iz Darkwood dub-a. Zajedno su izveli numere „ABCD avioni“ i „Kad se neko nečem dobrom nada“.

Umornu, pijanu publiku, posedalu na pod Spensa, na noge su pokušali da podignu Bjesovi. Nekolicina je ipak ostala u sedećem položaju. Gornjomilanovčani su svoj nastup započeli pesmom „Čak i da mogu“. Otpevali su svoje stare numere, ali su publici predstavili i pesme sa novog albuma. Uspeli su da podignu atmosferu na nešto viši nivo.

Za sve generacije

Sala je već izgledala popunjenije, a na binu je izašao Električni orgazam. Bend koji je u ovoj sali svirao i na prvom Koncertu godine, pre tačno dvadeset godina. Iako prilično statični na sceni, uspeli su da izazovu ovacije publike. Sada su već sve generacije pevušile, a najviše se orilo „Bejbe, bejbe, ti nisi tu“. Izgleda da mnogi sanjaju svoje daleke ljubavi.

Blizu pet hiljada ljudi, po slobodnoj proceni, bilo je u Velikoj dvorani Spensa, a na binu su izašli članovi beogradskog sastava Eyesburn. Masa se našla u transu. Izgleda da se to čekalo. Spens je svaku pesmu otpevao od početka do kraja, od a do š. Najveće oduševljenje nastalo je kada je Kojot, pevač Eyesburn-a, zapevao Heustorovu pesmu „Šejn“, u nešto drugačijem izdanju. Od prskanja pivom u publici, mnogi su dobili nove frizure, besplatno.

Nakon njih, na binu je izašao Boban iz Ritma nereda. Taman kada su neki pomislili da je i to iznenađenje večeri, demantovao ih je najavljujući nastup Partibrejkersa. Cane i ekipa su u svom standardnom maniru podigli sve na noge i Spens, sada već skoro pun, se orio uz sveku njihovu reč, svaki akord. Sve je treštalo u ritmu muzike. Partibrejkersi su odradili dobru svirku i ovaj put.

Dvadeset minuta nakon ponoći, a nešto više od osam sati od početka koncerta, publika se pripremala za nastup Hladnog piva. Posle godinu dana u istoj dvorani pevali su se stari hitovi, ali i novi singl ovog benda „Na ovim prostorima“. Publika je oduševljeno pevala, igrala, skakala, pila… „Nije sve tako sivo“, „Pitala si me“, „Svijet glamura“, „Šamar“… Mnogi su čekalo na njihov nastup skoro devet sati i kažu – vredelo je.

Posle deset sati treštanja, ozvučenje je isklučilo, svetla uključila, a publika nagrnula ka izlazu. Ostale su prazne čaše, proliveno pivo i mnogo posla za čistače. Mnogi su izgubili glas, ali našli nove uspomene. Možda su rođena nova prijateljstva. Jedno je sigurno, Novi Sad je bar na jedan dan bio prestonica dobrog zvuka.

Završen je još jedan Koncert godine. Do godine, u isto vreme.

                                                                                 Katarina Stevanović