Писмо студента које не смеш игнорисати: МАЈКО, ДАНАС СУ МЕ НА ПРОТЕСТУ КРВНИЧКИ ПРЕТУКЛИ

Мајко, данас су ме на протесту крвнички претукли. Сломили су ми вилицу, а мог друга су оборили и ударали пендрецима до бесвести. Другарица је хитно пребачена у Ургентни центар – отворили су јој главу ударцима. Све то само зато што смо стали и рекли да хоћемо правду, хоћемо државу у којој се поштују права и слобода сваког човека.
Борићу се, мајко, са својим колегама, са свима који желе истину и правду. Ви, мајке, научиле сте нас да не ћутимо пред неправдом, да будемо храбри, поштени и да се заузимамо за своја права.
Али ово није само наша борба. Ово је борба свих нас који верујемо да Србија може боље. Борба за основна људска права, за слободу и поштење. И сваки пут када изађемо на улицу, полиција нас удара, притиска и застрашује. Ипак, нећемо одустати. Морамо истрајати, због себе, због тебе, због свих нас.
А сада се обраћамо и свима који мисле да могу остати неутрални. У овој ситуацији нема места за неутралност. Свако ко ћути заправо је саучесник.
Не тражите изговоре за батине које трпимо. Нема оправдања за насиље над људима који траже своја права. Сутра ће ово зло доћи и на ваша врата. Тада ћете се молити и питати: ,Зашто баш мени? Зашто сам ћутао када је требало да говорим?

Немојте бити они који ће једног дана имати шта да крију.
Устаните сада. Јер свака тишина данас значи нови батинаш сутра.

(Преузето са: Студенти у блокади)