ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ
Господине уредниче,
на Крстовдан сам први пут био у Смедеревској Паланци и Редакцији Вашег листа. Примљен сам више него пријатељски од стране Вашег сарадника Драгољуба Јанојлића, који је о мени написао врло леп текст на чему се веома захваљујем и њему и Вама на уступљеном простору. Кад сам се недавно вратио у Бризбејн (Аустралија) понео сам и примерак ПАЛАНАЧКИХ. С радошћу и поносом га показујем рођацима и пријатељима. Ако постоји могућност радо бих се претплатио на Ваш лист.
Мене је у Вашем граду сачекао Жарко Талијан из Азање, родног села мог покојног оца, учесника Балканских и Првог светског рата. Са уживањем сам пио кафу у „Пабу“, чије особље желим овим путем да поздравим, посебно г. Сању која ми је стрпљиво објашњавала како се спрема укусни продужени експресо. Ту сам срео и колегу по фудбалу Васка који ми је поклонио спортски лист из 1943. године, а потом сам упознао многе дивне људе. Био сам на штанду Удружења „Главаш“, ЗТУ „Азањска погача“ и Удружења „Мезул“. Моји Азањци су ми поклонили прекрасну погачу са свог штанда. И свуда где сам се кретао, срдачно сам био дочекиван, а у ресторану „Пролеће“ послужен ми је укусан ручак.
На Свету Петку посетио сам Азању, такође први пут. Допуштам да ме је, можда, доводио отац кад сам био дете. Ту сам упознао председника села Родољуба Станимировића, председник СО Славка Ђурића, проф. др Радмилу Милентијевић, азањске свештенике и многе друге. Са сестром Мирославом присуствовао сам откривању споменика војводи Ђуђи и промоцији Жаркове књиге. Пред повратак поново сам био у Азањи, тога пута у цркви св. Козме и Дамјана, где сам, поред старешине храма, упознао и моју презимењакињу проф. Живославку Мратинковић.
Неколико месеци сам провео у Крагујевцу. За то време сам се интензивно сретао и дружио с нашим људима. Живео сам и радио у многим земљама, чак на четири континента, али нигде нисам доживео то што сам искусио у завичају мог покојног оца. Знам да је у Србији велика криза и беспарица, али се дивим нашим људима како они све то издржавају и успевају да задрже осмех на лицу и радост у срцу.
Кад сам се вратио кући и средио утиске, увидео сам колико су ме као човека обогатили сусрети с нашим људима у Смедеревској Паланци и Азањи. Руковао сам се на улици с многима, па и са човеком кога су ми представили као књижевника а име му је Драга Паунић. Упознао сам и неке уметнике, иконописце, продавце цвећа… Доживео сам да ми хармоникаш крај штанда „Мезула“ отпева две моје омиљене песме.
Ето, то је разлог што желим да вас све поздравим и свима да се јавим. Можда неког и нисам споменуо, али сви сте у мом срцу.
Са захвалношћу на уступљеном простору, све Вас поздрављам, поштујем и волим
Јован Јове Мратинковић
Бризбејн (Аустралија)