PISMO ZAHVALNOSTI
Gospodine uredniče,
na Krstovdan sam prvi put bio u Smederevskoj Palanci i Redakciji Vašeg lista. Primljen sam više nego prijateljski od strane Vašeg saradnika Dragoljuba Janojlića, koji je o meni napisao vrlo lep tekst na čemu se veoma zahvaljujem i njemu i Vama na ustupljenom prostoru. Kad sam se nedavno vratio u Brizbejn (Australija) poneo sam i primerak PALANAČKIH. S radošću i ponosom ga pokazujem rođacima i prijateljima. Ako postoji mogućnost rado bih se pretplatio na Vaš list.
Mene je u Vašem gradu sačekao Žarko Talijan iz Azanje, rodnog sela mog pokojnog oca, učesnika Balkanskih i Prvog svetskog rata. Sa uživanjem sam pio kafu u „Pabu“, čije osoblje želim ovim putem da pozdravim, posebno g. Sanju koja mi je strpljivo objašnjavala kako se sprema ukusni produženi ekspreso. Tu sam sreo i kolegu po fudbalu Vaska koji mi je poklonio sportski list iz 1943. godine, a potom sam upoznao mnoge divne ljude. Bio sam na štandu Udruženja „Glavaš“, ZTU „Azanjska pogača“ i Udruženja „Mezul“. Moji Azanjci su mi poklonili prekrasnu pogaču sa svog štanda. I svuda gde sam se kretao, srdačno sam bio dočekivan, a u restoranu „Proleće“ poslužen mi je ukusan ručak.
Na Svetu Petku posetio sam Azanju, takođe prvi put. Dopuštam da me je, možda, dovodio otac kad sam bio dete. Tu sam upoznao predsednika sela Rodoljuba Stanimirovića, predsednik SO Slavka Đurića, prof. dr Radmilu Milentijević, azanjske sveštenike i mnoge druge. Sa sestrom Miroslavom prisustvovao sam otkrivanju spomenika vojvodi Đuđi i promociji Žarkove knjige. Pred povratak ponovo sam bio u Azanji, toga puta u crkvi sv. Kozme i Damjana, gde sam, pored starešine hrama, upoznao i moju prezimenjakinju prof. Živoslavku Mratinković.
Nekoliko meseci sam proveo u Kragujevcu. Za to vreme sam se intenzivno sretao i družio s našim ljudima. Živeo sam i radio u mnogim zemljama, čak na četiri kontinenta, ali nigde nisam doživeo to što sam iskusio u zavičaju mog pokojnog oca. Znam da je u Srbiji velika kriza i besparica, ali se divim našim ljudima kako oni sve to izdržavaju i uspevaju da zadrže osmeh na licu i radost u srcu.
Kad sam se vratio kući i sredio utiske, uvideo sam koliko su me kao čoveka obogatili susreti s našim ljudima u Smederevskoj Palanci i Azanji. Rukovao sam se na ulici s mnogima, pa i sa čovekom koga su mi predstavili kao književnika a ime mu je Draga Paunić. Upoznao sam i neke umetnike, ikonopisce, prodavce cveća… Doživeo sam da mi harmonikaš kraj štanda „Mezula“ otpeva dve moje omiljene pesme.
Eto, to je razlog što želim da vas sve pozdravim i svima da se javim. Možda nekog i nisam spomenuo, ali svi ste u mom srcu.
Sa zahvalnošću na ustupljenom prostoru, sve Vas pozdravljam, poštujem i volim
Jovan Jove Mratinković
Brizbejn (Australija)
