Posao i studiranje: KOJA JE TAJNA ZDRAVE ORGANIZACIJE?

Posao i studiranje: Koja je tajna zdrave organizacije?
Visoko obrazovanje može biti veliko opterećenje za kućni budžet, pogotovo ukoliko student/kinja nije iz grada u kome studira. Plaćanje kirije/studentskog doma, obroka, knjiga, samo su neki od troškova, pored kojih dolazi i plaćanje školarine za one koji nisu na budžetu. Studenti i studentkinje opredeljuju se za zaposlenje pored fakulteta iz različitih razloga, ali ono što je zajedničko svima koji pored studija i rade jeste prilično intenzivna svakodnevica, koja može da bude pretnja po mentalno zdravlje. Razgovarali smo sa mladima koji paralelno studiraju i rade i stručnjakinjama koje otkrivaju koja je tajna zdrave organizacije.

Zašto se studenti i studentkinje opredeljuju da rade?

U KOMS-ovom Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2022. godinu navodi se da skoro petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. U odnosu na prošlu godinu, nezaposlenost mladih opala je za 28.958 mladih nezaposlenih osoba, odnosno za 25,06 odsto. Za potrebe istog Izveštaja mladi kažu da smatraju da je za pristojan život u Srbiji potrebno više od 80.000 dinara, dok 57 odsto mladih u Srbiji uopšte ne zarađuje, a svega 12 procenata ima platu veću od 80.000 dinara.

Milica Stojić, brucoškinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, zaposlila se u kladionici jer je želela da roditelje rastereti troškova školovanja, budući da je samofinansirajuća studentkinja.

Anđela Radosavljević, studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu je, kako kaže, jedva čekala da postane punoletna i da se finansijski osamostali. Radi u prodavnici odeće, što vidi kao odličan način za sticanje iskustva u komunikaciji sa ljudima.

Iz sličnih razloga privatne časove matematike počela je da drži Milena Vasović, studentkinja psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Za mnoge studente je posao zapravo mogućnost za lično i poslovno usavršavanje, sticanje iskustava, veština…

Nemanja Jovanović, student biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, angažovan je na Up-Shift projektu koji sprovodi UNICEF uz saradnju sa mrežom Dostignuća mladih. Posao tokom studiranja vidi kao način da nakon studiranja sebi otvori mnoga vrata za koja smatra da mu inače ne bi bila otvorena.

Stefan Vujić, student biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, stvorio je sopstveni biznis i bavi se prodajom prirodnih preparata. Planira da u budućnosti ima dva posla – jedan koji će mu omogućiti diploma, i sporedni, koji će predstavljati biznis koji trenutno gradi.

Dovoljno slobodnog vremena i želja da ga iskoristi efikasno i profitabilno naveli su Katarinu Rakočević, brucoškinju novinarstva na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, da tokom studija radi u prodaji garderobe.

Dr Tatjana Mrkić, profesionalna edukatorka u oblasti upravljanja vremenom, po pitanju (ne)opredeljivanja za posao tokom studija savetuje:

Prvo, osvesti da li su ti studije važne i u kojoj meri. Šta dobijaš diplomiranjem? Da li želiš da ih završiš u što kraćem roku, u predviđenom roku ili ti je važan visok prosek ocena? Ako je tvoj cilj da što brže završiš fakultet, onda treba da proceniš koliko ti je novca, vremena i energije potrebno za to i u dogovoru sa sobom samim i sa roditeljima/strateljima ili licima koja te finasiraju. Tada je zaista najbolja opcija da se fokusiraš najviše na učenje i brzi završetak studija. Ukoliko rok završetka studija nije najvažniji, potrebno je da proceniš koliko bi sati dnevno mogao/la da odvojiš za posao, koliko bi mogao/la da zaradiš i da li ti je taj novac dovoljan. Na osnovu toga i tržišta biraš posao.

Odrekla sam se sna, spavam 3-4 sata dnevno

Za studente i studentkinje koji odluče da biju bitku na dva fronta, akademskom i poslovnom, postoje mnogi izazovi. Glavno pitanje koje se postavlja jeste: Kako sve postići?.

Obično ustajem u pet jer putujem do fakulteta. Prvo predavanje mi počinje u 8 časova. Smena na poslu mi počinje u 16.30 i traje do ponoći. Sa fakulteta obično dođem oko 15 časova pa mi ostaje dovoljno vremena da ručam. Dosta toga vezano za fakultet uradim na poslu, ali glavno uradim slobodnim danima. Svaki vikend mi je radan. Ako nemam predavanja, a završila sam smenu, na poslu učim za fakultet, navodi studentkinja Milica Stojić opisujući svoju svakodnevicu.

Student Stefan Vujić navodi da posao tokom studija i te kako utiče na njegovo mentalno zdravlje, budući da je on njegov organizator i pokretač. Mnogo toga sam kroz posao naučio, upoznao sam se sa mnogim ljudima i naravno zarađivao. Ipak, koliko je posao imao pozitivan uticaj na moje mentalno zdravlje, toliko je imao i negativan uticaj, objašnjava sagovornik.

Studentkinja Anđela Radosavljević navodi da je prethodni posao napustila zbog nervoze, nesanice i poremećaja ishrane. Ukoliko posao zauzima previše prostora u tvom životu i umara te – promeni ga, apeluje Anđela. Sagovornica na novom radnom mestu ima vremena za sve i bolje se oseća.

Važno je kako shvatamo posao i obaveze. Osobe koje vide svoje obaveze i poslove kao izazove ili kao prilike za rast, svakako doživljavaju manje stresa koji je u vezi sa samim poslom. Prevelika odgovornost i savesnost mogu odvesti u perfekcionizam i u ’burnout’, zato je važno da posao ima i element zabave, pozitivnog izazova za osobu.Takođe, dobroj organizaciji vremena doprinosi i sposobnost da napravimo prioritete i da se držimo plana provođenja vremena, navodi psihološkinja Sanja Živković iz Psihološkog JEZGRO centra.

Podrška poslodavaca i profesora od velikog značaja

Komunikacija je najznačajniji faktor kako privatnih, tako i poslovnih odnosa. Studentkinja Katarina Rakočević navodi da je mesto na kome radi poprilično spremno za dogovor sa svojim omladinskim radnicima. Katarina kaže da nije u obavezi da svakodnevno radi po osam sati, već svoje radno vreme može da skrati po sopstvenim potrebama, te posao ne doživljava kao stres. Sagovornica dodaje da dosta studentskih zadruga studentima i mladima uopšte pruža mogućnost sličnog radnog odnosa kod različitih poslodavaca, tako da mladi imaju mogućnost izbora.

Lakšem upravljanju vremenom pomaže i podrška poslodavaca, razumevanje za njihove obaveze, transparentnost, jasnoća. Za osobe koje su navikle na efikasnost, nerazumevanje poslodavaca može dovesti do burnout-a, jer je u momentima ispitnih rokova gotovo nemoguće postići maksimum na oba polja. Iz tog razloga, osobe koje su rezilijentnije na stres neće posustati ili se obeshrabriti da nastave da se trude dalje ukoliko nekada budu propustile važne događaje na poslu, ili ukoliko lošije urade ispit, objašnjava psihološkinja Sanja Živković iz Psihološkog JEZGRO centra.

Profesori su često spremni da podrže zaposlene studente tako što će im dozvoliti kašnjenja ili poneko odsutsvo sa predavanja. Student Stefan Vujić navodi da su njegovi profesori uvek imali razumevanja kada se desi da se poslovni pozivi između predavanja oduže, budući da su svesni položaja studenata.

Sindrom pregorevanja i kako ga izbeći

Burnout, ili sindrom pregorevanja, stanje je emocionalne, mentalne i često fizičke iscrpljenosti izazvano produženim ili ponovljenim stresom. Najčešće je uzrokovan preopterećenjem na poslu i smatra se bolešću današnjice, navodi Psychology Today.

Burnout je moguće izbeći jasnim definisanjem cilja, fokusom na rešenje i dobrom organizacijom. Doslednost je jako važna. Ako dođe do burnout-a, treba biti blag prema sebi, prema svom unutrašnjem detetu – zagrliti ga, objasniti njemu i sebi da je sve za nešto dobro pa i ovo stanje, jer će ti dati jasne uvide šta nadalje više nećeš, a šta hoćeš, objašnjava dr Tatjana Mrkić, profesionalna edukatorka u oblasti upravljanja vremenom.

Sagovornica za jasno definisanje cilja preporučuje raspodelu obaveza po Ajzenhauerovom principu u kategorije:

bitno i hitno;
bitno a nije hitno;
hitno a nije bitno;
nije hitno i nije bitno.
Naglašava da je važno da se ostavi neko vreme i za nepredviđene situacije.

Pored informisanja o istovremenom radu i studiranju i profesora i poslodavca, važno je da sam student bude svestan kada mora da preseče i da se u svom rasporedu posveti isključivo jednoj stvari. Da ne bi došlo do sagorevanja, važno je biti realističan – nekada je nemoguće spremati ispite i davati maksimum na poslu, navodi psihološkinja Sanja Živković iz Psihološkog JEZGRO centra.

Od studenta – studentu

Student Nemanja Jovanović onima koji se odluče na rad i studiranje istovremeno poručuje da je jako važno zapisati sve obaveze na papir. Nekada je potrebno ostaviti sve i uključiti Netflidž ili jednostavno izaći na vazduh u laganu šetnju, te se i to treba naći na ovoj listi aktivnosti, dodaje sagovornik.

Ako smatrate da nećete uspeti, onda stvarno nećete uspeti. Ukoliko sebi date šansu da barem probate, velike su šanse da ćete uspeti i da će vam sve pasti mnogo lakše nego što ste očekivali, kaže studentkinja Katarina Rakočević.

Dakle, moguće je zdravo se organizovati. Uspešno studiranje i posao nisu samo mit. Ipak, spoznaj svoje granice, zastani i predahni kada je potrebno. Ni jedan ispit ili isplativa dnevnica nisu vredni gubitka emotivne stabilnosti i mira.

Studentkinja Milena Vasović poručuje: Nikada ne zaboravi da budeš dobar/a prema sebi, jer to zaslužuješ.

Autorka: Milica Mihajilović

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.