Проф. др Радмила Милентијевић међу лауреатима признања Матице исељеника: ПОВЕЉА ЗА ВЕЛИКУ ДОБРОТВОРКУ
-Она је сама градила свој животни пут и интелектуални ход, а на понос српске нације – истакао је старешина Саборне цркве у Београду, отац Петар Лукић
Проф. др Радмила Милентијевић нашла се међу лауреатима Повеље за 2016. годину Матице исељеника Србије. У образложењу, које је пропраћено снажним аплаузом, истиче се да је рођена у Азањи, али да је највећи део свог живота провела у Америци. Завршила је Економски факултет у Београду, а докторирала у САД. Била је министар у Влади Савезне Републике Југославије и у Влади Републике Србије.
-Њена посвећеност хуманитарним активностима и њена доброчинства према српском народу и Српској православној цркви, немају граница – наводи се у образложењу одлуке за доделу Повеље Матице исељеника Србије. – Због тога она заслужује сву пажњу и велику захвалност.
У њено име Повељу је примио отац Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду.
-Госпођа Радмила Милентијевић, а ја ћу говорити оданде одакле сам и позван, а то је из Српске православне цркве, је не традиционални верник због лепих обичаја како се то каже у нашем народу, него доживљајни верник, ревносни члан своје Цркве у Њујорку, чији је и велики добротвор, чак и више од тога – казао је, примајући у њено име Повељу, отац Петар Лукић.- Радмила Милентијевић је једна изузетна фигура у српском народу и у српској дијаспори. Она није пошла „трбухом за крухом“, него жељна знања и слободе, пошла је у туђину, где је њен отац био прогнан. Он је, до пред саму смрт, није никад видео, нити је доживео Србију у новијим годинама, а она је сама градила свој животни пут и интелектуални ход, који је на завидном нивоу, а на понос српске нације.
Она, наставио је отац Петар Лукић, као изванредан и одличан професор, и као интелектуалка, никад није само стала на пуким уџбеницима колеџа и универзитета, него је свој интелектуални рад проширила, ево и у овим годинама, када она пише и издаје предивну књигу, о Милеви Ајнштајн. У току је њен ревности рад на књизи опет о једном знаменитом Србину, Михаилу Пупину.
-То је дакле жена, Хришћанка, Српкиња, која је у себи сјединила све оно што би требало да краси све нас заједно – додао је отац Петар Лукић. – О њеном донаторском раду, немогуће је да говорим, јер не могу све набројати. Добротвор је своје Цркве Св. Саве у Њујорку, храма Св. Саве на Врачару, Саборне цркве у Београду где сам ја старешина, ктитор је Архива првог београдског певачког друштва, најстаријег хора у Србији, помагала је свима који су ратом били угрожени, да поменем само куће неким породицама на Косову… Значајна је и њена помоћ Републици Српској и Српској крајини.
Њене донације су заправо плод њеног мукотрпног рада и зарађеног новца који никада, а ни сада, не троши на луксузан живот, већ дели са својим народом, са својом Азањом, Влашким Долом, са Вишњићевим родним селом у коме му је подигла споменик. У Трстенику је подигла споменик кнегињи Милици. Помагала је српску православну општину у Румунији, у Решици, манастир Никоље итд.
-Не могу све набројати, а стицајем околности знам сва њена доброчинства, па је са овог места поздрављам и желим да је Господ укрепи у њеном здрављу – завршио је старешина Саборне цркве у Београду, отац Петар Лукић.
Драгољуб Јанојлић