Саопштење Удружење жена „Фемина“: СТУПИЛА НА СНАГУ КОНВЕНЦИЈА ПРОТИВ НАСИЉА ПРЕМА ЖЕНАМА
Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција), донета у Истанбулу 11. маја 2011. године, ступила је на снагу 1. августа 2014. године на нивоу држава чланица Савета Европе. Конвенцију је до сада ратификовало 13 држава, а потписале 23 државе. Наша земља ју је ратификовала 31. октобра 2013. године усвајањем Закона о потврђивању Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Тиме се и наша држава заједно са осталим обавезала на примену овог документа.
Конвенција предвиђа превенцију, заштиту и подршку жртвама, гоњење и кажњавање када су у питању различити облици насиља над женама.
Превенција подразумева спречавање насиља према женама и насиља у породици како би се спасили многи животи и смањила људска патња. Конвенција наводи захтеве за владе држава, укључујући обуку професионалаца који долазе у контакт са жртвама насиља, сарадњу са НВО и укључивање медија и приватног сектора у искорењивање стереотипа и предрасуда о женама. Поред државе, важно је да се сваки појединац супростави родним стереотипима, штетним обичајним и традиционалним праксама и дискриминацији жена.
Конвенција тежи да жртвама и сведоцима насиља пружи заштиту и подршку, што укључује интервенцију полиције и заштиту путем општих и специјализованих услуга подршке, као што су сигурне куће, СОС телефони, кризни центри за жене које су преживеле сексуално насиље и слично. Конвенција наглашава да је важно да жене са искуством насиља имају приступ релевантним информацијама о доступним услугама подршке и заштите.
Пошто Конвенција препознаје различите облике насиља над женама и насиља у породици, Конвенција захтева да они треба да буду кажњиви законом, то значи да државе потписнице треба да у своје законодавство уведу нова кривична дела као што су психичко насиље, прогањање, генитално сакаћење жена, присилни брак, присилни побачај и стерилизација. Конвенција такође захтева процену ризика, постојање хитних мера заштите, поступке по службеној дужности и делотворне и сразмерне санкције, које одвраћају од вршења кривичних дела.
Начин, брзина усклађивања законодавства са Конвенцијом, ефикасност и ефективност у њеној примени сваке државе понаособ, чини још један важан аспект примене Конвенције у пракси. У том смислу Конвенција предвиђа и механизме за редовно праћење на који начин државе поштују своје обавезе које су преузеле ратификацијом Конвенције.
Доношење Истанбулске конвенције важан је корак, али и подсетник колико још тога треба да буде учињено да би се побољшао положај жена и њихове деце која су преживела насиље. У Србији се од 2013. године води кампања „POTPISUJEM.org“ (www.potpisujem.org) за пуну примену ове Конвенције, а кампању спроводи Аутономни женски центар у партнерству са неколико организација, а у сарадњи са Мрежом Жене против насиља.
Удружење жена “Фемина” подржава захтеве кампање.