Седми сусрет фудбалера ветерана Водица и Ждребана: БРАТОЉУБЉЕ НА УЧИН НАЧИН
-Одиграна пријатељска утакмица на којој нису бројани голови, већ новосклопљена пријатељства за јачање дружељубља браће по вери
Дан уочи Велике Госпојине беше ни прохладан ни превише топао, могло би се рећи идеалан за седми сусрет фудбалера ветерана Водица и Ждребана. Учитељ Милан Тодоровић, иницијатор и архитекта овог дружења, од раног јутра је у својој школи, на зборном месту оних који ће око поднева дочекати драге пријатеље из Републике Српске. Овај сусрет је и место где се сваки пут полаже испит из предмета који се зове гостољубље. А незамењиви домаћин је, у правом смислу речено, уча Милан како га најчешће ословљавају његови бивши и садашњи ђаци, комшије и пријатељи. Он је човек који зна ред, поштује обичаје и правила понашања, и што је најважније, уме да остави лични и колективни утисак.
За њега се,на примеру ових сусрета браће по вери и пријатељству, може казати да је и прво лице родног села и достојан репрезент Водица. Спомињемо ово да би се боље разумело његово настојање и залагање да дружење фудбалера ветерана два удаљена, али срцу близу села, прерасте у лепу традицију. Учитељ Милан је, можда пре других, разумео и схватио шта Србима преко Дрине значи матица, колико се на њу ослањају и зашто тако радосни долазе у мајку Србију.
Зато њихов дочек на Цекића брду, са заставом Србије и буклијом, није протоколарни изузетак, али јесте нешто што буди емоције и измамљује сузе. Загрљаји и чврст стисак руку, само је тек почетак „отварања душе“ и увод у оно што ће уследити. А гости из Ждребана топло су примљени од дела руководства Општине, у малој сали послужено је освежење, размењени су поклони, а потом вођени разговори како да се седмогодишња спортска сарадња прошири и на друга поља деловања. Током разговора чуло се да има места и привредној и културној сарадњи, што је тема за руководства две општине – Смедеревска Паланка и Модрича.
Учитељ Милан, очевидно задовољан како овај сусрет протиче, с радошћу у души предводи госте из Ждребана на путу ка Водицама. Иде се преко Узун ћуприје, па благом узбрдицом ка центру села и школи. Домаћин Милан Тодоровић показује нове и лепе куће поред друма, неке су архитектуром, величином и оним што их окружује стекле статус дворца. Добро је да и тога има у селу које се у завичајну читанку уписало по многим изворима пијаће воде, мајсторима-каменоресцима, добрим повртарима и ратарима, етно-манифестацијама…
Аутобус којим су стигли гости, на Учин предлог, паркиран је крај спомен-куће Пере Тодоровића. Браћа из Ждребана интересују се за ову лепу грађевину и на „лицу места“ сазнају да ће то бити Дом српског новинарства, у спомен на Водичанина Перу Тодоровића, а Водице постати прво Новинарско село у Србији и шире у окружењу.
За госте и домаћине у Основној школи приређен је ручак, а после краћег одмора, на Градском стадиону одиграна је пријатељска утакмица на којој голови нису били важни, бројала су се само нова пријатељства склопљена међу фудбалерима Ждребана и Водица, али и са онима који су одвојили време да их бодре са трибина.
Другарско и братско вече, приређено потом у водичкој школи, било је као и увек – за памћење. Гости и домаћини били су испоштовани и од представника локалне власти. Одржане су здравице, размењени скромни поклони, а све то уз музику и песму. У сваком случају, био је то још један велики сусрет фудбалера ветерана два села. Д
Два села која везује једно срце.
Д. Јанојлић