Svečana sednica Saveta Mesne zajednice Azanja: DAN SELA 25. FEBRUAR

Himnom „Bože pravde“, u izvođenju učenika Osnovne škole, počela je svečana sednica Saveta Mesne zajednice na kojoj je doneta odluka da se 25. februar ubuduće obeležava kao Dan Azanje. Sednicom je predsedavao Rodoljub Stanimirovioć koji je tom prilikom podsetio da je u ovom mestu 2004. godine, povodom  dva veka od Prvog srpskog ustanka, podignuta spomen česma nakon čega je postavljena spomen ploča u čast Đuše Vulićevića u Beogradu i to u ulici koja nosi njegovo ime. On je spomen ploču,zahvaljujući Mesnoj zajednici Azanja i udruženju građana „Azanja“, dobio i u Smederevu, a pokrenuta je inicijativa da mu se na ulazu u Azanju, kod Veterinarske stanice podigne spomenik.

Komisija za utvrđivanje datuma, koji bi se slavio kao Dan Azanje, radila je  u sastavu dr Pavle Pavlović (predsednik) i članovi Slađan Jelić, Ivan Tošić, Novica Pavlović, Dragoslav Pantelejić i Zoran Batinić, predložila je da se za Dan Azanje uzme 25. februar kada je Karađorđe „sa glavnim stanom“, kako piše  Miroslav Đorđević, bio u ovom selu. S obzirom na značenje  Prvog srpskog ustanka u  oslobađanju od viševekovnog ropstva, kao i početkom obnavljanja izgubljene državnosti i povratkom među evropske narode, ocenjeno je da je to najprikladniji  datum.

-Predloženi datum lišen je svake ideološke konotacije koje su karakteristične za novije istortijske događaje  – obrazložio je predlog Komisije dr Pavle Pavlović.- Vremenska distanca od 210 godina je sasvim dovoljna da se izbegnu zamke kratkog vremena i  nedovoljne rasvetljenosti nekog istorijskog događaja. Za pomenute događaje se može reći da su izdržali sud vremena, a svi znamo da je vreme najbolji sudija i daje nesumnjiv  značaj tumačenju i oceni jednog istorijskog događaja, kao i direktna povezanost  sa teritorijom i stanovništvom Azanje, bili su  ključni kriterijumi za usvajanje ovog predloga.

O Azanji u Prvom srpskom ustanku govorio je profesor Damir Živković, podvukavši da se poslednjih decenija, a moglo  bi se reći i čitav jedan vek, prećutkuje značaj azanjskih ustanika u srpskoj istoriji, tako da su skoro bili zaboravljeni Đuša i Vujica Vulićević, Stojko i Ivan Batinić, Novak  Marković, Ranko Majstorović … Svi  su oni bili učesnici stvaranja moderne srpske države.

-Ugledni azanjski trgovac Đuša Vulićević, kao zakonito izabrani vođa ustalih Srba iz Smederevske nahije, poveo je svoje Azanjce u borbu protiv Turaka – izneo je Živković. – Petar Jokić, komandant Karađorđeve telesne garde, navodi da ih je bilo 200, a dr Miroslav Đorđević piše da ih je bilo 400. Karađorđe  se,  tog 25. februara 1804. Godine, sa glavnim stanom  nalazio upravo u  našoj Azanji gde je došao sa beogradskim mitropolitom Leontijem i sa drugim  ustanicima.

Slobodan  Jelić, predsednik Podružnice „Azanja“ u Smederevu, koji je prve godine života proveo u Azanji, pozdravljajući učesnike svečane sednice, podvukao je da je živeo u Beogradu i Smederevu, ali da je bio i ostao Azanjac.

-Verovatno i zato izabran sam za predsednika  Zavičajnog kluba „Azanja“ u Smederevu – dodao je Jelić. Srećan sam što je baš 25. februar izabran za Dan našeg sela. Ljubav prema Azanji me i naterala da razmišljam o liku i delu vojvode Vujice Vulićevića, ali i o Đuši Vulićeviću koji nije toliko poznat niti je dobio ona priznanja koja je zaslužio. Čak ni njegov lik nije zapamćen,  pa sam uz pomoć Žarka Talijana i Dobrice Živanovića uradio kompjutersku animaciju lika po čukun unuku vojvode Đuše Vulićevića. Zamolio sam umetnika Živanovića da ga „obuče“ u odore kakve su u to vreme nošene. Jelić je u nastavku pročitao posvetu sa poleđine slike, koja glasi: „Azanjcima i Azanji darujemo portret vojvode Đuše Vulićevića, Karađorđevog saborca i suorganizatora Prvog srpskog ustanka, koji je ostavio dubok trag u narodnom sećanju…“

Ustanovljenje Dana Azanje čestitao je Slavoljub Đurić, predsednik Skupštine opštine Smederevska Palanka, poželevši da ga slave sve dok je Azanje i Azanjaca – večno!

D.Janojlić