Свечана седница Савета Месне заједнице Азања: ДАН СЕЛА 25. ФЕБРУАР
Химном „Боже правде“, у извођењу ученика Основне школе, почела је свечана седница Савета Месне заједнице на којој је донета одлука да се 25. фебруар убудуће обележава као Дан Азање. Седницом је председавао Родољуб Станимировиоћ који је том приликом подсетио да је у овом месту 2004. године, поводом два века од Првог српског устанка, подигнута спомен чесма након чега је постављена спомен плоча у част Ђуше Вулићевића у Београду и то у улици која носи његово име. Он је спомен плочу,захваљујући Месној заједници Азања и удружењу грађана „Азања“, добио и у Смедереву, а покренута је иницијатива да му се на улазу у Азању, код Ветеринарске станице подигне споменик.
Комисија за утврђивање датума, који би се славио као Дан Азање, радила је у саставу др Павле Павловић (председник) и чланови Слађан Јелић, Иван Тошић, Новица Павловић, Драгослав Пантелејић и Зоран Батинић, предложила је да се за Дан Азање узме 25. фебруар када је Карађорђе „са главним станом“, како пише Мирослав Ђорђевић, био у овом селу. С обзиром на значење Првог српског устанка у ослобађању од вишевековног ропства, као и почетком обнављања изгубљене државности и повратком међу европске народе, оцењено је да је то најприкладнији датум.
-Предложени датум лишен је сваке идеолошке конотације које су карактеристичне за новије истортијске догађаје – образложио је предлог Комисије др Павле Павловић.- Временска дистанца од 210 година је сасвим довољна да се избегну замке кратког времена и недовољне расветљености неког историјског догађаја. За поменуте догађаје се може рећи да су издржали суд времена, а сви знамо да је време најбољи судија и даје несумњив значај тумачењу и оцени једног историјског догађаја, као и директна повезаност са територијом и становништвом Азање, били су кључни критеријуми за усвајање овог предлога.
О Азањи у Првом српском устанку говорио је професор Дамир Живковић, подвукавши да се последњих деценија, а могло би се рећи и читав један век, прећуткује значај азањских устаника у српској историји, тако да су скоро били заборављени Ђуша и Вујица Вулићевић, Стојко и Иван Батинић, Новак Марковић, Ранко Мајсторовић … Сви су они били учесници стварања модерне српске државе.
-Угледни азањски трговац Ђуша Вулићевић, као законито изабрани вођа усталих Срба из Смедеревске нахије, повео је своје Азањце у борбу против Турака – изнео је Живковић. – Петар Јокић, командант Карађорђеве телесне гарде, наводи да их је било 200, а др Мирослав Ђорђевић пише да их је било 400. Карађорђе се, тог 25. фебруара 1804. Године, са главним станом налазио управо у нашој Азањи где је дошао са београдским митрополитом Леонтијем и са другим устаницима.
Слободан Јелић, председник Подружнице „Азања“ у Смедереву, који је прве године живота провео у Азањи, поздрављајући учеснике свечане седнице, подвукао је да је живео у Београду и Смедереву, али да је био и остао Азањац.
-Вероватно и зато изабран сам за председника Завичајног клуба „Азања“ у Смедереву – додао је Јелић. Срећан сам што је баш 25. фебруар изабран за Дан нашег села. Љубав према Азањи ме и натерала да размишљам о лику и делу војводе Вујице Вулићевића, али и о Ђуши Вулићевићу који није толико познат нити је добио она признања која је заслужио. Чак ни његов лик није запамћен, па сам уз помоћ Жарка Талијана и Добрице Живановића урадио компјутерску анимацију лика по чукун унуку војводе Ђуше Вулићевића. Замолио сам уметника Живановића да га „обуче“ у одоре какве су у то време ношене. Јелић је у наставку прочитао посвету са полеђине слике, која гласи: „Азањцима и Азањи дарујемо портрет војводе Ђуше Вулићевића, Карађорђевог саборца и суорганизатора Првог српског устанка, који је оставио дубок траг у народном сећању…“
Установљење Дана Азање честитао је Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине Смедеревска Паланка, пожелевши да га славе све док је Азање и Азањаца – вечно!
Д.Јанојлић