У Крагујевцу представљене књиге Жарка Талијана и Немање Девића: МАЛИ ЉУДИ У ВЕЛИКИМ ДОГАЂАЈИМА
-Како би данас изгледала Азања да није било ратова и изгибије? – упитао се Жарко Талијан
-Ово је матична књига небеске Србије – нагласио Немања Девић
У Крагујевцу су промовисане књиге „Мирис тамјана“ Жарка Талијана и „Смедеревски крај у Другом светском рату“ Немање Девића. Талијан се на самом почетку захвалио свештенству Крагујевца што је омогућило да се у Парохијском дому прозбори која реч о овим делима. Подсетивши да је већ 30 година матичар у родном селу и да је сада све мање склопљених бракова младих, нагласио је да је имао времена да истражује прошлост, а резултат те активности је управо књига „Мирис тамјана“.
Талијан је казао да се време великог страдања у периоду 1912. – 1918. никако не сме заборавити. За писање ове књиге користио је архивску грађу, али и казивања родбине оних који се из рата нису вратили завичајној земљи. Напоменуо је да је у рукама, поред осталог, имао и велики број писама која су са фронтова, из логора и са других места, стизала у Азању. У једном тренутку се упитао како би данас изгледала Азања да није било ратова и изгибије? Ратне страхоте – навео је – није преживело више од 800 Азањаца, дупло више него што се знало пре изласка из штампе његове књиге.
-Ово је матична књига небеске Србије – рекао је млади историчар Немања Девић. – Ми ни после сто година од Великог рата, не знамо колико нас нема. Жртве за слободу су, на жалост, постале само статистика. Недовољно се зна о њиховом великом херојском делу, а баш на овај дан, 22. октобра 1912., српска војска је ослободила Приштину. Мали људи су имали важну улогу у великим ратним, односно историјским догађајима. Зато се не сме дозволити да сећање на њих падне у вир заборава.
Говорећи о својој књизи „Смедеревски крај у Другом светском рату“, која је проистекла из магистарског рада, Немања Девић је предочио да су његова истраживања типична српска прича, која је мање-више иста за целу Србију. Тема му се просто наметнула 60 година после отварања скрајнуте породичне шкриње из које су потекле забрањене приче из којих је сазнао судбину свог прадеде. А документа и снажна аргументација коју она носе за историчара су, како се изразио, радост као за децу нова играчка.
-Моја идеја за рад на овој теми и књизи није била бављење прошлошћу пошто-пото, већ да се сачувају сећања на људе и њихово учешће у историјским догађајима – навео је Девић.- Јер, ми смо само једна карика која спаја садашњост и будућност. Ове књиге – и моја и Жарка Талијана, имају смисла само кад зађу у народ, пошто носе важне поруке за садашње и долазеће генерације. Да се неко пре Жарка Талијана бавио Великим ратом и жртвама, свакако се не би догодило да потомци једног азањског старог ратника 1945. године, свакако додворавајући се новој власти, извуку сва његова одликовања која су добитнику служила на част, и окаче их псима о врат.
Пишући магистарски рад а затим, и књигу, Девић је након проучавања постојеће литературе, прешао и на истраживање богате архивске грађе свих војних формација које су деловале на територији Смедеревског округа. Уз помоћ породице Дробац из Торонта успео је да разговара и са политичким емигрантима из смедеревског краја, који су живели далеко од завичаја, у САД, Канади и Великој Британији. На терену, код потомака учесника рата, пронашао је и фотографије које су истраживачу тешко доступне.
-Посебно откриће било је проналажење официрске торбе команданта Смедеревског корпуса ЈВуО Живана Лазовића и читаве колекције фотографија њега и његових сабораца – износи у уводнику своје књиге Немања Девић.- Нарочито су биле значајне и богате збирке Обрада Лазовића, Љубомира Петровића и Слободана Богићевића, које су ми власници ставили на располагање. И други, попут Жарка Талијана, сачинили су читаве ратне хронике села у слици, а затим их уступили за потребе овог истраживања и ове књиге. Визуелизација историографског материјала доприноси разумевању теме, додатно дочарава атмосферу тренутка о ком се пише и, коначно, даје могућност да и сами сагледамо ликове оних о којима читамо.
Смедеревски крај, према сазнањима Немање Девића, није много заступљен у домаћој научној литератури која говори о Другом светском рату, иако је он, поред подручја западне Србије, због својих особености можда и најзначајнија област за разумевање ове теме. О њему – наглашава Девић, ако меримо ниво нашег историјског знања, постоји најпре низ стереотипа, који су, пре свега, последица пропаганде из социјалистичког периода.
-Ова књига не доноси никаква нова епохална сазнања која ће у било ком смислу изменити постојећа тумачења улоге Србије у Другом светском рату – предочава Девић.- Циљ је био да се из дана у дан, из месеца у месец, прикаже сва сложеност рата, доминантне идеје и људе који су их следили, да се разграде митови, утврде поуздане чињенице и сачини попис свих жртава рата без обзира на њихову политичку и идеолошку прошлост.
Девић у својој књизи пише да су тек 2008. године објављени први научни радови о смедеревском крају у Другом светском рату, са другачијим погледима и закључцима од оних што су износиле партизанске апологете. Године 2010. Милија Ђорђевић, професор и књижевник из Смедеревске Паланке, објавио је исповести припадника ЈВуО из Доње Јасенице, књигу под насловом „Споредовање беспобедно“ као неку врсту наставка раније објављених казивања преживелих ветерана Великог рата.
Д. Јанојлић
–