U Maloj sali SO održana konferencija za medije Ekološkog udruženja „Lipar“

Ekološko udruženje „Lipar“ održalo je u Maloj sali Skupštine opštine konferenciju za medije čija je tema bila šuma Mikulja, kao i slična, bespravna seča koja se dešava u ostalim šumama čiji je korisnik Opština Smederevska Palanka, tkz. „alijama“ u selima Stojačak, Vodice, Mramorac, Cerovac i Kusadak.

U svojstvu zastupnika Udruženja konferenciju je vodio Antonije Nedeljković, koji je najpre pohvalio izjavu predsednika Opštine Smederevska Palanka, Toplice Pintorovića, sa prethodne konferencije, ocenivši da je takva izjava nešto veoma časno, jer je tom prilikom predsednik rekao da je Opština kriva i odgovorna za to što se šuma nalazi u tako jadnom stanju.

Pohvaljeno je i to što su opštinari održali obećanje i posadili i obnovili drvored u ulici Vuka Karadžića, uz podsećanje da nije posađen obećani broj sadnica koji stoji i u Rešenju u vezi sa rekonstrukcijom ulice.

Naime, kako je rečeno na konferenciji, po Zakonu kada se poseče jedno veliko zrelo stablo, obaveza je da se umesto njega posade tri mlađe sadnice, dakle ako je programom bilo u planu poseći 42 stabla, trebalo je po Zakonu posaditi 126 novih stabala, kako i stoji u Rešenju.

U vezi sa ovim, rečeno je da su im iz Opštine stigle informacije da u ovom trenutku nije bilo sredstva  za kuovinu svih sadnica.

U vezi sa šumom Mikulja, istaknuto je da nije tačno da Opština više nema veze sa pomenutom šumom, kako je predsednik Opštine rekao na svojoj konferenciji za medije, već se radi o tome da je Ministarstvo poljoprivrede  pokrenulo postupak oko oduzimanja šume od Opštine Smederevska Palanka, uputivši predlog Vladi RS na usvajanje.

Jedino Vlada, rečeno je na konferenciji, ima te nadležnosti da određenu šumu oduzme ili da na korišćenje pravnim licima, a u skladu sa Zakonom o šumama član 99 a, Ministarstvo poljoprivrede ima ovlašćenja da do okončanja postupka odredi pravno lice koje ima kapaciteta i mogućnosti da čuva i štiti šumu.
Dakle Vlada Republike Srbije bi trebalo da u narednih mesec, dva donese odluku o davanju šume Mikulja na korišćenje JP „Srbijašume“, a do tada nad šumom je korisnik Opština, dok „Srbijašume“ imaju za sada samo zadatak zaštite šume do okončanja postupka primopredaje.

Kao dokaz ovih tvrdnji, predstavnik EU „Lipar“ je priložio rešenje iz Ministarstva poljoprivrede i JP „Srbijašume“.
U daljem toku konferencije rečeno je da su prve procene ljudi iz „Srbijašuma“  u vezi sa Mikuljom, da je očigledno reč o šumarskoj mafiji, da je posečeno oko 80 odsto šume, da se šteta procenjuje na više od milion evra ali obzirom da je u šumi zastupljen i hrast sladun sa nekih 20- ak procenata koji kao visokokvalitetno drvo, kao rezana građa ima daleko veću vrednost od ogrevnog drveta, šteta dostiže cifru od oko tri miliona evra. To je ono što je posečeno u poslednjih 10 godina, jer je čista seča krenula 2007. kada se evidentira „čista seča“ oko pet hektara šume, međutim poslednjih godina je sve kulminiralo.

Predstavnici „Srbijašuma“ su za prvih dvadesetak dana na samo jednoj šestini šume, na nešto manje od 20 hektara, obeležili i evidentirali pet hiljada panjeva starosti do pet godina, a one starije od pet godina ni ne evidentiraju, jer kada se čekićem obeležavaju ti stariji panjevi, čekić prosto propadne kroz truo panj i nije ga moguće obeležiti. Sa tim starijim panjevima broj posečenih stabala prelazi cifru od 6.000 (sa manje od 20 hektara šume što se do sada stiglo pregledati). Dakle, sigurno je već sada da broj posečenih stabala u celoj šumi prelazi cifru od trideset hiljada. Preko 30.000 panjeva starosti do pet godina.

Pošto je evropska komisija reagovala tim povodom kod Ministarstva poljoprivrede, državni sekretar je uputio dopis Ekološkom udruženju „Lipar“ koje je pokazano medijima na uvid, u kome se navodi da je ovo ministarstvo 28. januara 2016.  donelo rešenje broj 322-08-3/2016-10 i uputilo ga i naložilo Opštini Smederevska Planka da organizuje službu čuvanja šume.

Zatim je 21. februara 2017. godine Ministarstvo podnelo prijavu Privrednom sudu rešenje broj 322-08-6/2/2017-10, protiv Opštine kao korisnika šume i Radoslava Milojičića kao predsednika Opštine, kao odgovornog lica u pravnom licu, jer nije obezbeđena zaštita od protivpravnog prisvajanja šume.

„Lipar“ je došao do informacija da se u opštinski budžet svake godine inkasira od 11 do 15 miliona dinara samo od „ekološke takse“, pa traži objašnjenje u vezi sa izjavom da Opština nije imala kapaciteta da sačuva šumu. 

Na ovoj konferenciji predstavnik EU „Lipar“ je želeo da prenese novosti u vezi sa inicijativom koju je pokrenuo kod Uprave za šume da se i manje opštinske šume, takozvane „alije“, oduzmu od Opštine. Od gospođe Ljiljane Sovilj iz Uprave za šume saopšteno je predstavniku „Lipara“ da se upravo pokreće i taj postupak. Opština sa Mikuljom i tim manjim šumama ima oko 200 hektara šuma koje su sve jednako devastirane, osim šume u Stojačku koja je samo načeta u kojoj je obeleženo oko 480 panjeva.

Od pomenutih šuma, jedino dve parcele u Kusatku ne mogu biti oduzete od Opštine, jer je jedna vlasništvo Srpske pravoslavne crkve površine nešto manje od jednog hektara i druga parcela površine od oko 14 hektara je u međuvremenu prevedena u građevinsko zemljište.
Opštinski pravobranilac Zoran Stojkovac je još pre mesec dana obećao da će pokrenuti tužbu protiv lica koja se bave bespravnom sečom šuma, ali da se do sada ništa nije dogodilo sa tim u vezi.

Predstavnik EU „Lipar“ je naglasio da je sasvim jasno da se radi o čistoj korupciji i da postoje pojedinci u lokalnom sistemu, izvršnoj i upravnoj vlasti, koji godinama „pokrivaju“ bespravnu seču šuma na području palanačke Opštine.

Na kraju, istaknuto je da EU „Lipar“ ima u planu da kroz pisanje projekata i pronalaženjem finansijskih sredstava, po dogovoru i u saradnji sa lokalnom samoupravom i nadležnim službama, na proleće pokrene projekat „ozelenjavanja“ bulevara koji od „Maksija“ vodi prema „Koloniji“.