У Малој сали СО одржана конференција за медије Еколошког удружења „Липар“
Еколошко удружење „Липар“ одржало је у Малој сали Скупштине општине конференцију за медије чија је тема била шума Микуља, као и слична, бесправна сеча која се дешава у осталим шумама чији је корисник Општина Смедеревска Паланка, ткз. „алијама“ у селима Стојачак, Водице, Мраморац, Церовац и Кусадак.
У својству заступника Удружења конференцију је водио Антоније Недељковић, који је најпре похвалио изјаву председника Општине Смедеревска Паланка, Топлице Пинторовића, са претходне конференције, оценивши да је таква изјава нешто веома часно, јер је том приликом председник рекао да је Општина крива и одговорна за то што се шума налази у тако јадном стању.
Похваљено је и то што су општинари одржали обећање и посадили и обновили дрворед у улици Вука Караџића, уз подсећање да није посађен обећани број садница који стоји и у Решењу у вези са реконструкцијом улице.
Наиме, како је речено на конференцији, по Закону када се посече једно велико зрело стабло, обавеза је да се уместо њега посаде три млађе саднице, дакле ако је програмом било у плану посећи 42 стабла, требало је по Закону посадити 126 нових стабала, како и стоји у Решењу.
У вези са овим, речено је да су им из Општине стигле информације да у овом тренутку није било средства за куовину свих садница.
У вези са шумом Микуља, истакнуто је да није тачно да Општина више нема везе са поменутом шумом, како је председник Општине рекао на својој конференцији за медије, већ се ради о томе да је Министарство пољопривреде покренуло поступак око одузимања шуме од Општине Смедеревска Паланка, упутивши предлог Влади РС на усвајање.
Једино Влада, речено је на конференцији, има те надлежности да одређену шуму одузме или да на коришћење правним лицима, а у складу са Законом о шумама члан 99 а, Министарство пољопривреде има овлашћења да до окончања поступка одреди правно лице које има капацитета и могућности да чува и штити шуму.
Дакле Влада Републике Србије би требало да у наредних месец, два донесе одлуку о давању шуме Микуља на коришћење ЈП „Србијашуме“, а до тада над шумом је корисник Општина, док „Србијашуме“ имају за сада само задатак заштите шуме до окончања поступка примопредаје.
Као доказ ових тврдњи, представник ЕУ „Липар“ је приложио решење из Министарства пољопривреде и ЈП „Србијашуме“.
У даљем току конференције речено је да су прве процене људи из „Србијашума“ у вези са Микуљом, да је очигледно реч о шумарској мафији, да је посечено око 80 одсто шуме, да се штета процењује на више од милион евра али обзиром да је у шуми заступљен и храст сладун са неких 20- ак процената који као висококвалитетно дрво, као резана грађа има далеко већу вредност од огревног дрвета, штета достиже цифру од око три милиона евра. То је оно што је посечено у последњих 10 година, јер је чиста сеча кренула 2007. када се евидентира „чиста сеча“ око пет хектара шуме, међутим последњих година је све кулминирало.
Представници „Србијашума“ су за првих двадесетак дана на само једној шестини шуме, на нешто мање од 20 хектара, обележили и евидентирали пет хиљада пањева старости до пет година, а оне старије од пет година ни не евидентирају, јер када се чекићем обележавају ти старији пањеви, чекић просто пропадне кроз труо пањ и није га могуће обележити. Са тим старијим пањевима број посечених стабала прелази цифру од 6.000 (са мање од 20 хектара шуме што се до сада стигло прегледати). Дакле, сигурно је већ сада да број посечених стабала у целој шуми прелази цифру од тридесет хиљада. Преко 30.000 пањева старости до пет година.
Пошто је европска комисија реаговала тим поводом код Министарства пољопривреде, државни секретар је упутио допис Еколошком удружењу „Липар“ које је показано медијима на увид, у коме се наводи да је ово министарство 28. јануара 2016. донело решење број 322-08-3/2016-10 и упутило га и наложило Општини Смедеревска Планка да организује службу чувања шуме.
Затим је 21. фебруара 2017. године Министарство поднело пријаву Привредном суду решење број 322-08-6/2/2017-10, против Општине као корисника шуме и Радослава Милојичића као председника Општине, као одговорног лица у правном лицу, јер није обезбеђена заштита од противправног присвајања шуме.
„Липар“ је дошао до информација да се у општински буџет сваке године инкасира од 11 до 15 милиона динара само од „еколошке таксе“, па тражи објашњење у вези са изјавом да Општина није имала капацитета да сачува шуму.
На овој конференцији представник ЕУ „Липар“ је желео да пренесе новости у вези са иницијативом коју је покренуо код Управе за шуме да се и мање општинске шуме, такозване „алије“, одузму од Општине. Од госпође Љиљане Совиљ из Управе за шуме саопштено је представнику „Липара“ да се управо покреће и тај поступак. Општина са Микуљом и тим мањим шумама има око 200 хектара шума које су све једнако девастиране, осим шуме у Стојачку која је само начета у којој је обележено око 480 пањева.
Од поменутих шума, једино две парцеле у Кусатку не могу бити одузете од Општине, јер је једна власништво Српске православне цркве површине нешто мање од једног хектара и друга парцела површине од око 14 хектара је у међувремену преведена у грађевинско земљиште.
Општински правобранилац Зоран Стојковац је још пре месец дана обећао да ће покренути тужбу против лица која се баве бесправном сечом шума, али да се до сада ништа није догодило са тим у вези.
Представник ЕУ „Липар“ је нагласио да је сасвим јасно да се ради о чистој корупцији и да постоје појединци у локалном систему, извршној и управној власти, који годинама „покривају“ бесправну сечу шума на подручју паланачке Општине.
На крају, истакнуто је да ЕУ „Липар“ има у плану да кроз писање пројеката и проналажењем финансијских средстава, по договору и у сарадњи са локалном самоуправом и надлежним службама, на пролеће покрене пројекат „озелењавања“ булевара који од „Максија“ води према „Колонији“.