У  Новинарској кући  у Водицама уручена прва награда Удружења новинара Србије за фељтон: „ПЕРА ТОДОРОВИЋ“ МИЛОРАДУ ЂОКОВИЋУ

-Награду предао члан жирија Слободан Рељић

У Новинарској кући „Пера Тодоровић“ у Водицама уручена је новоустановљена новинарска награда за фељтон „Пера Тодоровић“ првом добитнику др Милораду Ђоковићу, новинару и политикологу, доценту друштвено-хуманитарних наука на Универзитету „Сингидунум“ и  аутору више дела из науке и публицистике. Престижна награда припала му је за фељтон објављен у „Политици“ под насловом: Петар Кочић: век од смрти. Ово фељтонско штиво, уз остало, одликују чврста књижевно-историјска утемељеност, вештина цитирања и језик.

Награду му је доделио жири на челу са Оливером Милошевић, а на свечаности у Водицама предао му је члан оцењивачке комисије Слободан Рељић. Пре тога све присутне поздравио је домаћин Мића Загорчић, потом испред локалне самоуправе помоћник председника Општине Небојша Павловић, а говорио је и Нино Брајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања.

-Круна четвртвековног напора да се Пера Тодоровић врати у јавни Живот Србије  јесте и то што смо привели крају радове на кући у Водицама, која је истоветна његовој родној кући, а и то што смо установили и награду за фељтон „Пера Тодоровић“ – казао је Брајовић.- Дуго сам размишљао о томе која награда треба да носи име Пере Тодоровића, иначе не само  родоначленика модерног српског новинарства  већ истовремено и човека који је установио фељтон као новинарски жанр први пут на овим просторима. Дакле, „Мале новина“ Пере Тодоровића имале су и огласе, и рекламе, и временску прогнозу, лутријске извештаје, али су неговале и фељтон и то је нешто по чему је Пера Тодоровић остао запамћен не само као полемичар, не само као новинар и књижевник, већ и као аутор многих фељтона. Награда „Пера Тодоровић“ је, рекао бих и последња карика у ланцу сатисфакције која је недостајала овом познатом нашем новинару.

Оливера Милошевић је казала да је због преданог рада на биографији Петра Кочића, жири Удружења новинара Србије у саставу: Слободан  Рељић, Владимир Радомировић, Дејан Црномарковић, Ивана Рашковић и њена маленкост једногласно одлучио да прва награда за фељтон, која носи име Пере Тодоровића, припадне Милораду Ђоковићу.

Она је подсетила да прва награда за фељтон одлази у руке Милорада Ђоковића баш у години када се навршава трећа деценија од како је објавио свој први фељтон и додала:

-Године могу случајно да се подударе, али сличне судбине Ђоковићевог јунака Петра Кочића и Пере Тодоровића, људи који су страдали због проповедања слободе и друштвене правде, превагнуле су у тешком послу  жирија, морам да кажем да смо буквално били разапети између фељтонских бисера, који су пристигли на конкурс и квалитетних српских фељтониста, који су писали предложене фељтоне. У име жирија, желим искрено да честитам овогодишњем добитнику Милораду Ђоковићу и да се захвалим свим осталим учесницима на конкурсу за овај веома захтеван новинарски жанр.

Члан жирија Слободан Рељић је истакао да  овим свечаним чином практично почиње да живи једна награда за  изузетан новинарски напор у Србији.

– Први пут се додељује новинарска награда Удружења новинара Србије „Пера Тодоровић“ за фељтон – изнео је Рељић.- Надамо се да ће ово што данас сејемо укоренити и постати основ за  успостављање стандарда како треба да се стварају добра фељтонска штива на српском језику. Увек је то смисао добро осмишљених награда, које су озбиљно конципиране и које се после пажљиво гаје. Корени од којих ова награда креће су, по мени, добри. Ми смо у овој кући и у овом месту које нас веже са Пером Тодоровићем по коме је награда добила име. То је за век и по у новинарству незаборављено име. У новинарству имена трају много краће. Сама биографија Пере Тодоровића и његова дела важна су и исцрпно занимљива сведочанства о једном важном времену за овај народ и о периоду кад су успостављени темељи нашем новинарству.

Рељић је у наставку подвукао да је први конкурс за ову награду показао да ово јесте доба у коме се цени и гаји добра и друштвено релевантна прича, која нас повезује са важним токовима из наше прошлости и наше културе и која подразумева једну дубљу истраживачку посвећеност, и што је посебно важно, добро писање.

Конкуренција за прву награду била је баш јака. Жири кад је прегледао приспеле радове, констатовао је да је пристигли новинарски фељтонски рад од солидног до одличног. Све теме су биле важне. Жири је за награду одабрао причу о националној и људској драми, која се прелама кроз писца Петра Кочића, а поводом стоте годишњице његове смрти. Аутор је Милорад Ђоковић, познато новинарско име.

Примајући награду, лауреат Милорад Ђоковић је казао:

-Када сам писао о Кочићу, а раније сам имао прилику да присуствујем одбрани доктората Латинке Перовић о Пери Тодоровићу, уочио сам да постоје неке заједничке нити између Пере Тодоровића и Петра Кочића, да су обојица били писци, новинари и  борци за национална достигнућа Србије. Пера Тодоровић је био први новинар који је дубински посматрао  реалност. Он није посматрао само догађаје, већ и односе међу људима. Тако је написао врхунска дела. Изразио бих лично задовљство што сам добио ово високо признање. Ја сам као новинар остајао усамљен, борио сам се за неке моје илузије, неке моје утопије. Стицајем околности скоро сва признања сам добио од мојих колега. Мислим да је највеће признање када неко ко се годинама бави новинарством, а ја сам почео са 18 година да будем Дон Кихот и имао сам и проблема кад сам због једног фељтона доживео забрану да се осам година не бавим писањем, доживи признање од својих колега. Све то време сам се упоредо бавио и науком. Писао сам неке књиге и радио на себи.

Драгољуб Јанојлић