У Синдикату огорчени на однос државе према домаћој привреди: СТРАНЦИМА И ПОСАО И КАЈМАК  

-Божидар Тодоровић: Радници „Гоше“ саградили Газелу, али ни један наш радник није учествовао у њеној реконструкцији

У јавним наступима српских званичника, посебно кад се ради о оживљавању привредних активности, готово да се и  не спомиње „Гоша“ као некадашњи гигант југословенске машиноградње. У Самосталном синдикату овог некадашњег највећег извозника у Подунавском региону не крију своје разочарaње што је име најмногољуднијег колектива у Смедеревској Паланци скрајнуто чак и са маргина привредног живота земље.

Председник синдиката Божидар Тодоровић наводи да „Гоши“ нису преко потребни инвеститори већ послови. У том контексту спомиње да је овој фирми потребна помоћ у склопу које би се код домаћих јавних предузећа омогућио равноправан положај код упошљавања капацитета. То сада није случај јер се велики послови дају приватним фирмама, а домаћа радна снага проглашава технолошким вишком.

Тодоровић износи и неке конкретне примере који су више него чињеница. Тако је, рецимо, изградња мостова у Новом  Саду и Београду поверена странцима, иако се зна да је фабрика из Смедеревске Паланке премошћавала многе реке и кланце у Србији и широм света.

-Радници „Гоше“ су својевремено изградили Газелу у Београду у чијој недавној реконструкцији није учествовао ни један стручњак и монтер нашег колектива – наводи Тодоровић.- Мост Слобода у Новом Саду је наших руку дело, као што су и свих седам мостова на прузи Београд – Бар колективни учинак „Гошиних“ стручњака и монтера. Али се то више не узима као референца при добијају сличних послова. Подсетићу да је „Гоша“ добитник европског Оскара за челичне конструкције и то за мост на Пиви у Црној Гори. Радницима „Гоше“ пошло је за руком да тридесетих година прошлог века саграде први електролучно заварени мост у Европи преко Белог Тимока. Али, ни то за данашње послодавце није значајно.

„Гоша“ је, подсећа Тодоровић, била велики произвођач енергетске и рударске опреме за домаће и стране купце. Али, данас послове за Електропривреду Србије раде странци, а наши радници чекају „боље дане“ који, ако се држава и ресорна министарства овако и даље буду понашали, никад и неће доћи.

-Као синдикат смо у више наврата упозоравали министарства и сам државни врх да макар мало промене свој однос према домаћој привреди – предочава Тодоровић.- Српске железнице под неповољним условима и на штету домаће вагоноградње увозе половне возове из Румуније, на пример, иако се зна да је „Гоша“ први вагоноградитељ претходне велике Југославије, чији вагони и данас трче пругама Русије, Индонезије, Грчке, Ирака и других земаља. Градске власти Београда смо у више наврата подсећали да су у  „Гоши“ после Другог светског рата, урађени и у саобраћај укључени тролејбуси, трамваји и аутобуси који су носили марку фабрике из Смедеревске Паланке.

Тодоровић указује и на један парадокс. Наиме, Заштитна СОЛКО у којој махом раде инвалиди рада производи контејнере који се могу видети чак и на улицама Приштине, али не и у Смедеревској Паланци, где су недавно осванули контејнери неких других произвођача. Износи и то да држава увози електромоторне возове, иако је прво шинско возило те врсте на Балкану урађено у „Гоши“. „Шумадијски вихор“ је био понос домаће вагоноградње и дело домаће памети.

-Ваљда ће се наћи неко паметан ко ће стати на пут уништавању домаће привреде – нада се Тодоровић.

Д. Ј.