U Sindikatu ogorčeni na odnos države prema domaćoj privredi: STRANCIMA I POSAO I KAJMAK  

-Božidar Todorović: Radnici „Goše“ sagradili Gazelu, ali ni jedan naš radnik nije učestvovao u njenoj rekonstrukciji

U javnim nastupima srpskih zvaničnika, posebno kad se radi o oživljavanju privrednih aktivnosti, gotovo da se i  ne spominje „Goša“ kao nekadašnji gigant jugoslovenske mašinogradnje. U Samostalnom sindikatu ovog nekadašnjeg najvećeg izvoznika u Podunavskom regionu ne kriju svoje razočaranje što je ime najmnogoljudnijeg kolektiva u Smederevskoj Palanci skrajnuto čak i sa margina privrednog života zemlje.

Predsednik sindikata Božidar Todorović navodi da „Goši“ nisu preko potrebni investitori već poslovi. U tom kontekstu spominje da je ovoj firmi potrebna pomoć u sklopu koje bi se kod domaćih javnih preduzeća omogućio ravnopravan položaj kod upošljavanja kapaciteta. To sada nije slučaj jer se veliki poslovi daju privatnim firmama, a domaća radna snaga proglašava tehnološkim viškom.

Todorović iznosi i neke konkretne primere koji su više nego činjenica. Tako je, recimo, izgradnja mostova u Novom  Sadu i Beogradu poverena strancima, iako se zna da je fabrika iz Smederevske Palanke premošćavala mnoge reke i klance u Srbiji i širom sveta.

-Radnici „Goše“ su svojevremeno izgradili Gazelu u Beogradu u čijoj nedavnoj rekonstrukciji nije učestvovao ni jedan stručnjak i monter našeg kolektiva – navodi Todorović.- Most Sloboda u Novom Sadu je naših ruku delo, kao što su i svih sedam mostova na pruzi Beograd – Bar kolektivni učinak „Gošinih“ stručnjaka i montera. Ali se to više ne uzima kao referenca pri dobijaju sličnih poslova. Podsetiću da je „Goša“ dobitnik evropskog Oskara za čelične konstrukcije i to za most na Pivi u Crnoj Gori. Radnicima „Goše“ pošlo je za rukom da tridesetih godina prošlog veka sagrade prvi elektrolučno zavareni most u Evropi preko Belog Timoka. Ali, ni to za današnje poslodavce nije značajno.

„Goša“ je, podseća Todorović, bila veliki proizvođač energetske i rudarske opreme za domaće i strane kupce. Ali, danas poslove za Elektroprivredu Srbije rade stranci, a naši radnici čekaju „bolje dane“ koji, ako se država i resorna ministarstva ovako i dalje budu ponašali, nikad i neće doći.

-Kao sindikat smo u više navrata upozoravali ministarstva i sam državni vrh da makar malo promene svoj odnos prema domaćoj privredi – predočava Todorović.- Srpske železnice pod nepovoljnim uslovima i na štetu domaće vagonogradnje uvoze polovne vozove iz Rumunije, na primer, iako se zna da je „Goša“ prvi vagonograditelj prethodne velike Jugoslavije, čiji vagoni i danas trče prugama Rusije, Indonezije, Grčke, Iraka i drugih zemalja. Gradske vlasti Beograda smo u više navrata podsećali da su u  „Goši“ posle Drugog svetskog rata, urađeni i u saobraćaj uključeni trolejbusi, tramvaji i autobusi koji su nosili marku fabrike iz Smederevske Palanke.

Todorović ukazuje i na jedan paradoks. Naime, Zaštitna SOLKO u kojoj mahom rade invalidi rada proizvodi kontejnere koji se mogu videti čak i na ulicama Prištine, ali ne i u Smederevskoj Palanci, gde su nedavno osvanuli kontejneri nekih drugih proizvođača. Iznosi i to da država uvozi elektromotorne vozove, iako je prvo šinsko vozilo te vrste na Balkanu urađeno u „Goši“. „Šumadijski vihor“ je bio ponos domaće vagonogradnje i delo domaće pameti.

-Valjda će se naći neko pametan ko će stati na put uništavanju domaće privrede – nada se Todorović.

D. J.