У сусрет Конгресу Савеза синдиката металаца Србије: БОЖИДАР ТОДОРОВИЋ ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДАВАЈУЋЕГ
-Тема конгреса: „Главни правци у реформи Савеза синдиката металаца“
Божидар Тодоровић председаваће Конгресом Савеза синдиката металаца Србије 26. марта у Београду – одлука је Управе тог синдиката. Делегати тог великог скупа разговараће на тему: „Главни правци у реформи Савеза синдиката металаца Србије“. Том догађају присуствоваће и делегација Самосталног синдиката металаца „Гоше“ у саставу: Славко Благојевић, Милорад Милорадовић, Драган Аврамовић и Радмила Марковић. Очекује се и учешће Слободана Атанацковића, председника Уније послодаваца Србије, Горана Батка из Министарства рада и социјалне политике, Љубисава Орбовића, председника Самосталног синдиката Србије, представника гранских синдиката и др. Очекује се скоро 120 учесника, међу којима ће бити и делегације синдиката Италије, Словеније, Португалије, Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Данске, Шпаније…
Божидар Тодоровић, у својству потпредседника Самосталног синдиката металаца Србије, у току припрема за Конгрес, изнео је низ предлога за реформу синдиката, који су ушли и у конгресна документа. Дотичући се друштвене позиције синдиката, Тодоровић се заложио да синдикат постане субјект друштвеног деловања. На питање каква је улога синдиката у привредним реформама, Тодоровић констатује да се о томе више питају политичке партије, стране послодавачке организације, невладине организације и покрети, него синдикат, који је заштитник интереса радника на које се те реформе највише и односе. Ако синдикат хоће да буде предводник интереса радника – предочава Тодоровић – мора имати снажну друштвену позицију, а ако хоће да буде заштитник радника, мора имати одговарајући механизам за ту заштиту.
Дотичући се противуречности „политичког“ деловања синдиката, Тодоровић уочава да постоји много оправдања за непосредно деловање синдиката у институцијама политичког систем земље, па и његовог деловања на саме те институције и то, пре свега, као „заштитне“ организације радника. То, по његовом уверењу, подразумева да се унутар синдиката развија свест о јединству и хегемонији синдиката у погледу његове „политичке“ улоге. У самом синдикату, међутим, није сазрела свест о његовој „политичкој“ улози у друштву.
Тодоровић предочава да плурализам унутар синдиката и различити политички интереси, стварају „политичко“ нејединство, које је посебно изражено у активностима и акцијама синдиката према извршној власти. Ако се пође од карактера синдиката између институције и покрета, може се уочити потреба за дефинисањем новог карактера самог синдиката. Ако синдикат не постави себи нове циљеве, он ће и даље остати утопљен у постојеће механизме, тапкаће за другима, остаће друштвени „привезак“ и социјални партнер без икаквог утицаја на било коју друштвену промену.
Наш саговорник сматра да кроз основна начела треба створити услове да Самостални синдикат металаца Србије буде организација чланова, не само у предузећима металске индустрије, већ и других индустријских радника, некадашњих радника (шта је са 300.000 металаца који су остали без посла), студената који овај синдикат могу видети као покрет за остваривање ширих друштвених интереса радника и пензионера и који га доживљавају као своју кућу.
Говорећи о облицима организовања, Тодоровић подсећа да постоје само два сегмента организовања чланова Самосталног савеза металаца Србије. Један је основна организација, као основни облик организовања чланства, коју оснива ССМС, а не запослени код послодавца. Синдикална организација, као основни организациони део ССМС има статутом предвиђено овлашћење а делује код једног или више послодаваца, без обзира на њихово пословно име, различиту власничку структуру, односно делатност. Уз овај, други основни облик је и онај темељни: Савез синдиката металаца у који се запослени учлањују. Статутом треба предвидети – залаже се Тодоровић – не територијалне организације ССМС, већ територијалне органе ССМС, чије су надлежности дефинисане садашњим статутом.
-Савез синдиката металаца Србије јесте и мора остати независтан од политичких партија и странака – залаже се Тодоровић.- Али, његов рад, ангажовање и утицај зависе од политичких интереса. Једно је „независност“ од политичког организовања, а друго је „самосталност“ у „политичком“ деловању. Изборна правила треба прилагодити могућностима чланства да политички делује, односно да независно од деловања у органима политичког система, члан може да буде биран или у органе или на функције у синдикату. Тиме се не нарушава политичка неутралност ССМС, већ се стварају могућности да преко чланства ССМС утиче и на креирање политике која је од интереса за њега као институционалног заштитника радника.
Д. Јанојлић