Глупост

Најопасније оружје је људска глупост.

Није забрањено законом и не треба вам дозвола за употребу.

Историја људских деструкција је, заправо, историја људске глупости.

Глупост је махом природна творевина, стиче се рођењем а надограђује незнањем.

Утицај глупости контролише се и умањује васпитањем, образовањем, успостављањем система вредности и ефикасном управом.

Проверене вредности, контрола и знање збуњују глупост, адекватно је позиционирају  и претварају у прихватљиву непогоду – нужно зло, без могућности значајнијег утицаја на друштвени живот.

Понекад, и понегде, зли владари злоупотребљавају глупост за остварење својих интереса и онда она добија значајно место у друштву, преузимајући значајне делове система.

Понекад, и понегде, глупост нарасте, отргне се контроли и пожели да доминира.

У Србији глупост је кренула у офанзиву одмах по успостављању вишестраначког система, јер политичке партије, желећи масовност, нису пазиле на квалитет чланства.

Током година, глупост је довела наш политички систем до незамисливе ерозије нормалности, сумрака морала, обесмишљавања поштења, истине и правде.

Партије на власти постале су интересне групе чији лидери отворено  злоупотребљавају политички положај ради привилегија и личног богаћења.

Исувише дуго српски политичари готово свих боја, у зависности од нивоа фотеље у којој седе, уништавају територију своје надлежности и квалитет живота људи, зарад личног буђелара.

То им је омогућило најопасније оружје – људска глупост.

***      

Потребно је нагласити да је глупост одувек међу нама, постојала је и раније, али није била – вирална.

Јер, глупост је немоћна сама да издоминира.

Потребан јој је подстрек, подршка утицајног фактора.

Баш као што није у стању да се сама врати на подношљиви ниво присутности.