СЛОВО О ГЛУМИЦИ СЕЛЕВЧАНКИ ДЕСАНКИ ЈАНОЈЛИЋ
Међу личностима, које су радом у култури обележиле једно време, у вир заборава пала је и глумица Десанка Јанојлић. Она је рођена у Селевцу 1911. године, али је траг у културном животу оставила у више градова Југославије и далеко од свог завичаја. Сусревши се са именом ове уметнице у театарској литератури, Драгољуб Јанојлић, некадашњи новинар „Политике експрес“, одлучио се да пронађе неког од њених потомака и на тај начин осветли њено име и дело.
О томе је за „Паланачке“ испричао:
-Покушао сам најпре да о њој нешто сазнам у мом и њеном родном Селевцу, али су ми тамо, на моје велико разочарање, рекли да не знају ко је била особа са именом Десанка и презименом Јанојлић. Обратио сам се Нишком позоришту, с обзиром да је у њему неко време играла, али и отуда је стигла разочаравајућа информација. У краћем писму су навели да ништа не знају о глумици за којом трагам и замолили да ако нешто сазнам, обавезно јавим и њима. Потом сам се обратио Југословенској кинотеци. Историчар филма, чини ми се да је носио презиме Петковић, потврдио је да је рођена у Селевцу и играла, поред других, и у филму „Са вером у бога“. Али ни из Кинотеке нисам добио информацију где је живела и има ли потомака.
Јанојлићево упорно трагање да глумици Десанки уђе у траг и сазна нешто више о њеном животу и делу, трајало је скоро 10 година. Да се интересује за њен живот, испричао је колеги Ненаду Ј. Ристићу , који је казао да је виђао глумицу по имену Десанка у Скадарлији, коју памти по великим букетима ружа у рукама, али да није знао да се презива Јанојлић.
Како јој је и када ушао у траг, Јанојлић овако описује:
-Једне вечери зазвонио ми је телефон. Подигао сам слушалицу. „Да ли је то стан новинара Драгољуба Јанојлића? Одговорио сам потврдно. „Овде Борислава Живков. Зовем из Панчева“- представила се. Не чекајући да каже зашто зове, упитао сам: „Да ли сте ви рођака глумице Десанке Јанојлић? „Ја сам њена ћерка“. Данас, после много година од те вечери, не могу да одгонетнем зашто сам јој поставио тако директно питање и добио очекивани и прижељкивани одговор?
Десанкина кћи је испричала зашто га је те вечери уочи Св. Јована, иначе крсне славе Јанојлића, назвала. Тога се Јанојлић и данас живо сећа:
-Госпођа Борислава је рекла како се она и њен брат, Десанкин син Станислав, питају ког свеца славе Јанојлићи: Светог Јована или светог Николу? Јанојлић је казао да сви Јанојлићи славе св. Јована и потом испричао да већ годинама трага за глумицом Десанком. Од њене ћерке је сазнао да је Десанка умрла 1979. године и да почива на београдском Новом гробљу. Јанојлић јој је рекао како је те године, рачунајући и Десанку, умрло десет Јанојлића. Тада је договорено да Јанојлић посети Бориславу и сазна све што га занима о глумици Десанки.
И убрзо се десио сусрет у Панчеву кога Јанојлић овако описује:
-У својој кући дочекала ме је Борислава са сином, историчарем уметности који је тада радио у панчевачком музеју. На столу је била хрпа фотографија из Десанкине глумачке каријере. Борислава ми је испричала да је њена мајка играла у више позоришта: у Нишу, на Цетињу, у Београду, Панчеву, чак и у Пожаревцу. Објаснила је и зашто у толико места. Десанкин муж, који је носио презиме Димитријевић, био је официр Југословенске војске и по потреби службе често је мењао места службовања.
Тако је сазнао да је Десанка неко време живела и у Смедеревској Паланци. По сећању њене ћерке становали су у улици испод некадашњег Дома ЈНА. Обе су Други светски рат провеле у Селевцу у кући Бране Симаковића, некадашњег службеника Земљорадничке задруге. Борислава је, такође, изнела да је Десанкин отац имао млин у Селевцу. Јанојлић објашњава да је, по попису становништва и имовине 1863. године, у том селу било преко сто поточара од којих се до ових времена сачувала само једна – у Кошарни, која припада породици Поповић и од скоро је поново у функцији.
У разговору с Јанојлићем сазнали смо још неке појединости из живота и деловања глумице Десанке Јанојлић, уз остало да је играла у филму „Са вером у бога“ који је након Првог светског рата сниман у Кумодражу, а играла је и у филу Соје Јовановић „Пут око света“ из шездесетих година минулог века.
Прича о глумици Десанки, и поред Јанојлићевог инсистирања, није се примила у њеном родном селу. Без одјека је пропала и иницијатива да бар Културно-уметничко друштво понесе њене име, или бар једно сокаче у Селевцу. Толико је, сматра овај новинар, публициста и књижевник, бар заслужила.
Јанојлићу се, како сазнајемо, ових дана јавио Десанкин унук и обавестио га да је о њој снимљен филм и направљен план приказивања. Према њему, прво ће га видети публика у Панчеву, где је живела, потом ће бити приказан у Београду, где почива, и у родном Селевцу.
П.Н.
ШТАМПА О ФИЛМУ „СА ВЕРОМ У БОГА“
Филм „Са вером у бога“ у коме главну улогу игра Селевчанка, глумица Десанка Јанојлић, иако је сниман помоћу „штапа и канапа“, како је сведочио редитељ Михајло А. Поповић, био је „више ратна хроника са добрим сликама, него права филмска драма“. Критика га је добро примила и оценила тако да се сматра највреднијим остварењем у периоду између два СВЕТСКА рата.
Успелим га је оценила и „Политика“ уз оцену да је „обиловао тако добро снимљеним сценама да би аутору могао позавидети и страни редитељ приличног ранга.“ За ово филмско остварење наводи се да је успело, што отвара наде да његов редитељ и писац „несумњиво има осећај за филмску слику и динамику.“ Репортер „Политике“ сматра „да је први део филма представљен са распеваношћу једног Јанка Веселиновића“, уз напомену „да су ратне сцене приказане са пуном драмском узбудљивошћу.“
Према писању „Правде“, ни један филм, ни страни ни домаћи, није побрао толико аплауза као овај. Највиша признања указао му је и Војин Ђорђевић, секретар Државне филмске централе који је о њему писао на целој страни „Нашег филма“. О филму је писао и генерал Илија Петковић, наводећи „врлине и патње које је српски народ показао у својим гигантским борбама, а тај напор и жртве, које су борбе и тешкоће тражиле, дивно су сликама, не само представљене, већ и песнички опеване.“
Филм је приказиван у „Колосеуму“ и „Метрополу“, а поред свакодневних посетилаца, видели су и многи ратници са својим укућанима.