Биљана Миљковић излаже у крагујевачкој Галерији „Мостови Балкана“: ОРИГИНАЛНА ГРАФИЧКА ДЕЛА
-Њени радови плене сигурним цртежом, богатим колоритом и, надасве, промишљеним потезом
Излагала је на 325 групних изложби (96 у иностранству) и приредила 15 самосталних, добила 11 престижних награда, од признања Универзитета у Новом Саду до Малог печата нишког Графичког круга, постала члан УЛУС-а и стекла статус самосталног уметника – учинак је стваралачког рада Паланчанке Биљане Миљковић, која је 1996. дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, а титулу магистарски рад одбранила четири године касније на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Велизара Крстића.
У току је њена петнаеста изложба у Галерији „Мостова Балкана“ у Крагујевцу на којој се представља са 18 графика из циклуса „Трагови вечности“, рађених комбинованом техником.
Њени радови плене сигурним цртежом, богатим колоритом и, надасве, промишљеним потезом. Закорачивши крупним кораком у графичке воде, уживајући у чарима професије, ишла је незаустављиво, све дотле док није стигла до високог места у српској графици.
Биљана Миљковић је – пише у каталогу њене петнаесте самосталне изложбе књижевник Драгутин Паунић – истакнута ликовна нарав. Иако се исказује модерним ликовним поступком (знаци и симболи), она индиректно, сведочи да је и „тврди“ традиционалист и баштиник прошлости. Мало је у нас и на страни графичара са чијих отисака исијава толика количина светлости као код ње. Тако је, незапажено, градила и својеврсну естетску провокацију, којом се укида свака граница између старог и новог и брише присутна разлика на релацији стварно-нестварно.
-Пажљивим посматрањем изложених графика, очима гледалаца се открива читав један унутрашњи свет, свет који је много поетичнији од оног којег нам привидно сугерише ауторкина динамика линија и контраст боја – уочава Паунић. – И још нешто: вешто изнађеним начином, она на својим фронтално постављеним композицијама подједнако даје значај и предњем и задњем плану, што ће резултирати једним зрелим и и крајње, без икаквог претеривања, и непотребне хвале, снажно заокруженим оригиналним графичким делом.
Њено снажно осећање према вредностима ритма линија и боја – наглашава Паунић – поседовањем моћи за усаглашавање облика и контуре, и осебујан смисао за јасно разграничење бојених површина –само су неки од атрибута ове младе графичарке, која у тишини, далеко од сваке медијске хуке и халабуке, ствара својим изграђеним и препознатљивим рукописом на општу радост и знатижељу бројног публикума.
Д.Јанојлић