Драгана Марковић отворила излагачку сезону у Галерији модерне уметности: СВЕТЛОСТ КАО СИМБОЛ ПРОЛАЗНОСТИ
-По квалитету изложених радова њен даљи пут није тешко наслутити – истакао, отварајући изложбу, Зоран Тодоровић Тодор
Излагачку сезону у Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворила је Драгана Марковић, која је у Београду завршила Факултет примењених уметности и мастер студије. У Паризу, на факултету ENSAAMA, у склопу интернационалне класе на одсеку фреска/мозаик, провела је један семестар, а радове настале у главном граду Француске, ставила је на увид ликовној публици Смедеревске Паланке.
Члан Уметничког савета Галерије Славенка Чишић Урошевић рекла је да је ово прва самостална изложба Драгане Марковић у Смедеревској Паланци. О стваралаштву ове младе уметнице говорио је њен гимназијски професор и разредни старешина Зоран Тодоровић Тодор. Истакао је да му је припала пријатна дужност да отвори изложбу своје бивше ученице, које се сећа од тренутка кад је закорачила у Паланачку гимназију, па и из дана када се интензивно спремала за студије уметности.
-Посебна је драж кад се деси ситуација да сте некоме чак били и разредни старешина, а то је ниво више, скоро породични и фамилијарни, то је оно што нас прати до краја живота – казао је Тодоровић.-А што се тиче Драганиног стваралачког пута, памтим њене почетке и усхићен сам оним што видим на овој изложби мада помно пратим њен рад. Међутим, радови тек кад стоје на зиду добијају један посебан призвук и тон, они просто зраче са зида. Драгана је директно из Париза донела нама овај циклус Светлост и мозаик, то је сегмент њеног истраживања који се осмелила да изнесе пред публику.
-Ово све што стоји испред нас – наставио је Тодоровић – одише изузетним квалитетом; простудирано је и прорађено веома зналачки из чега се види један дуг процес истраживачког рада. Истражујући сенке и игру светлости, Драгана је дошла до тренутка једне половине апстрактног и реалног, а колико је апстрактно толико је и реално. Уочава се зрелост, мада је Драгана млад стваралац, али пред њом је један заиста велики, дуг и плодан пут. Видећемо да ли ће остати да развија ову поетику, да ли ће из ове поетике храбро да изађе и нешто друго, а ја сам увек за ону бунтовнију страну, дакле ићи и истраживати по сваку цену. Овим квалитетом и постигнутим резултатом, њен даљи пут може само да се наслути.
А млада уметница вели да се ова серија кроз различите медије бави светлошћу као симболом пролазности, променљивости, несталности као и симболом духовних вредности.
-Полазећи од фотографија које бележе свет око мене, покушавам да, углавном неприметне, микро детаље, импресије и атмосферу, пренесем у слике, мозаике, фреске у којима је креиран нови свет – наглашава уметница. -У том свету, изблиза, мале ствари добијају важност. Посебан изазов је изражавање контраста између теме и материјала, светлости као нечег неухватљивог, са свим финесама, и камена и бетона као трајним, статичним материјалима, тј. да у камен унесем живот.
Драгана Марковић, пред којом се отвара изгледна стваралачка перспектива, имала је више изложби у земљи и иностранству.
Д. Јанојлић