Изложба Ане Мандић и Бојане Радовановић – Јоановић у Галерији модерне уметности: ФОТОГРАФИЈЕ СА ЛИКОВНОМ ШМИНКОМ
-Наглашене боје, контрасти, композиције са пуно детаља, дају радовима живост и изазивају позорност
Занимљива изложба отворена је у Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци. Ана Мандић и Бојана Радовановић – Јоановић представљају се ликовној публици фотографијама надограђеним ликовним елементима техником дигиталне графике. Накнадним интервенцијама по сасвим једноставним и уобичајено снимљеним кадровима, уз додатак често нереалних елемената као што су, на пример, барокни костими, постигнут је један потпуно другачији доживљај пун неочекиваних ситуација. Овакав концепт приказа постављених мотива, који на први поглед делују веома забавно, није сам по себи циљ, нити је то све што су ове уметнице хтеле да кажу.
-Смештајући учеснике ових, могло би се рећи, филмских сцена у реално време и простор, са наглашеним контрастима, Ана Мандић и Бојана Радовановић – Јоановић, на духовит начин постављају питање и траже одговор о савременом друштву и добу у коме живимо – рекла је, отварајући изложбу, Славенка Чишић – Урошевић.- Уметност пружа слободу неспојивих ствари, које на једном вешто реализованом делу постају сасвим могуће и прихватљиве. Посматрачу се оставља слобода да се само забави или уз то покуша да проникне у поруке које допуштају овако конципиране изложбе. Стављајући себе у дате ситуације можемо само замислити могуће негодовање,чуђење или чак одобравање околине и запитати да ли је одећа коју носимо одраз нашег социјалног, интелектуалног или друштвеног статуса?
Овако „режираним“ фотографијама сваки појединац и сваки посматрач може дати неку врсту одговора и личним ставом одредити себе као човека и своје место у друштву. До жељених резултата, наравно, доћи ће се тек после могућих опречних реакција на намерно акцентованом кичу којим су, како то кажу ове уметнице, прикривене праве поруке усмерене на питања друштвене (не)освешћености и разних парадокса којима је човек окружен, а који се не ретко узимају здраво за готово.
Један од аспеката који се неизбежно али запажено појављује на овим фотографијама, јесте тај да су неспојиве и фиктивне ствари доведене на ниво могућег, до тога да делују апсолутно реалистично, а управо кроз умеће графичке обраде и постпродукције. Наглашене боје, контрасти са пуно детаља, дају радовима живост и изазивају позорност. Неочекиваност, изненађење, збуњеност, на први поглед могу изазвати опречне реакције код посматрача. Једна би била одбијање и неразумевање, а све под првим утиском намерно оствареног кича и апсурда.
Д. Јанојлић
Ана Мандић је дипломирала на скликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи професора Гордана Николића. Завршила је постдипломске студије на одсеку дигитална уметност. На истом одсеку дипломирала је и Бојана Радовановић – Јоановић, али у класи професора Зорана Вуковића. Обе су чланице УЛУС-а.