Изложба у Народном музеју о ђенералу Божидару П. Терзићу: САРАДЊА НА КВАЛИТЕТНОЈ ОСНОВИ
-Милановчани се прво упознали са животом и делом генерала и академика Живка Павловића, а сада и Паланчани са ликом и делом познатог генерала Рудничко-таковског краја
У Народном музеју у Смедеревској Паланци отворена је изложба о ђенералу Божидару П. Терзићу. Њоме практично овај и Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца настављају плодну сарадњу. Прошле године, да подсетимо тамо је паланачки Музеј гостовао са сличном изложбом о генералу и академику Живку Павловићу. Била је то лепа прилика да се Милановчани упознају са животом и делом високог официра, који је рођен у Башину, а сада и Паланчани са генералом из рудничко-таковског краја.
-Хоћу, пре свега, да се захвалим нашем суграђанину Милету Божовићу, који је иницирао сарадњу музеја из Смедеревске Паланке и Горњег Милановца – казао је отварајући свечаност директор Народног музеја Стеван Мартиновић. – Та сарадња је прерасла у дивно пријатељство, не само наших установа већ и свих запослених у њима. Надам се да ће и наша два града, баш као што смо и ми, почети да сарађују. Морам још једном рећи да није господина Милета Божовића, не би било ни овог догађаја. Драго ми је да у нашем граду имамо људе који су толико посвећени култури.
Захваљујући се запосленима у музеју Рудничко-таковског краја, на челу са в. д. директора Александром Марушићем, Мартиновић је изразио наду да ће се сарадња наставити и у наредној години, уз очекивање да ће радити на неким заједничким пројектима.
-Сарадња наших музеја траје више година, а мени је у Старом Селу речено да је ваш Музеј веома озбиљна кућа културе. Од њих сам чуо да сте ви, Паланчани, врло озбиљна публика – казао је Александар Марушић.- Речено ми је, такође, да се јако добро разумете у културу и историјско наслеђе. Ми смо успоставили сарадњу и добро се упознали још у априлу кад је овај Музеј славио 50 година од оснивања. Стицајем околности, у предвечерје Дана примирја у Првом светском рату, одлучили смо да овде покажемо нешто од историјског наслеђа нашег краја.
Марушић је у наставку навео да је горњомилановачки музеј прилично млад, постоји замало 23 године и познат је, пре свега по Другом српском устанку, по Такову, династији Обреновић… Истакао је такође да су живот и рударење на Руднику веома стари и непрекидно трају до ових дана. Горњи Милановац је после Другог светског рата доживео процват индустријализације. Срећом, индустрија је опстала и, како Марушић рече, могу се похвалити да су један пристојан крај, где се још, упркос свему, не живи тако лоше као у неким другим срединама. Посебно се доста улаже у културу, а плод тога је и изложба о ђенералу Божидару П. Терзићу, чији је коаутор Ирена Мандић.
-Ми смо хтели да кроз једну трибину обележимо 140. годишњицу рођења нашег ђенерала, али како смо у Војно-историјском архиву у Београду успели да дођемо до његовог персоналног досијеа, родила се идеја да кренемо у једно озбиљније изучавање његовог лика и дела – додао је Марушић.-То је трајало неких годину дана да бисмо на рођендан нашег Музеја премијерно отворили ову изложбу. Смислили смо да кроз 25 информативних паноа, или постера, прикажемо све познате, али и поуздане податке. Успели смо да исправимо и неке податке из његове личне биографије. Нажалост, генерал се није женио, па тако није ни оставио потомство. На срећу, дошли смо до његове материјалне заоставштине, па и оне коју чувају његови побочни потомци. Успели смо да реконструишемо не само његов живот, већ и епоху у којој је живео и деловао.
Изложба о ђенералу Терзићу, која је приређена у паланачком Народном музеју, је десета по реду. Поред Чачка, Београда и Смедеревске Паланке, једним мањим делом ова поставка је гостовала и у Паризу, што је омогућила унука француског војводе Франше Де Переа.
Д. Јанојлић