Koncert predstava Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“: KRUNA GODIŠNJEG RADA

-Program pod naslovom „Što mi je merak“ režirao Slobodan Todorović-Toki

Kulturno – umetničko društvo „Abrašević“ u Smederevskoj Palanci, sledeći tradiciju dužu od jednog veka, predstavilo se svojim sugrađanima lepo osmišljenim programom u trajanju od 110 minuta pod nazivom „Što mi je merak“, a u režiji svog višegodišnjeg člana Slobodana Todorovića-Tokija. Ova koncert-predstava, kako ju je nazvao reditelj, bila je u stvari kruna jednogodišnjih aktivnosti najstarije kulturno-umetničke družine u ovom delu Šumadije.

Program je započeo ansambl narodnih igara  tačkom „Kad u vojsku ja polazim“, pokazavši na sceni Gradskog pozorišta višegodišnji običaj u Donjoj Jasenici – ispraćaj regruta na odsluženje vojnog roka. Autor prikaza je Miroslav Barjaktarević, a u realizaciji su učestvovali Marko Trojanović, Bojan Antić, Ivan Pantić i Goran  Milićević.

Zatim je usledila „Vilinska slavenica“ sa dramskim solistom Sofijom  Radovanović. Iz teksta Slobodana Todorovića-Tokija, koji je istovremeno i reditelj, donosimo ovaj isečak:

„…Baba Viduša je živela u starinsko vreme. Njene kazivače se i danas dopričavaju. Mandžukala je, e, kako su na čaršijanskom obodu Asan –pašine Palanke, na imanju, uz  đeram, živela tri brata i otac.  Osmoro ruku kad radi kuća mora da napreduje. Ali, ene, dođe vreme za ženidbu. Oženi se jedan, pa drugi i na kraju treći brat. Svi im zavideli.  Cela varoš. Kad udruže i ženske ruke gde će im biti kraj? Prošlo vreme, a žene ko žene, udarile u neke začkoljice, pa drž tamo,drž ovamo,ne izlaze jedna drugoj na oči. I što je još gore posvađaše oca i rođenu  braću. Od jedared onemeli. Ni reč da zinu. Ič!  Na kraju su,zarad mira, morali da se podele. Ono, dok su bili u zajednici, jedan par volova je radio sve. Sad svakome trebaju volovi. Nekad bili gazde, odjednom postali siroti…“

Program je nastavio dečji i omladinski ansambl narodnih igara izvodeći, po koreografiji Bojana Antića, dečje igre iz Centralne Srbije. Potom je nastupila ženska grupa izvođača pesama iz Donje Jasenice i okoline Negotina pod rukovodstvom Marka Trojanovića i uz asistenciju Aleksandre Stanojević. Ovaj  segment nosio je naslov „Vita jelo de si ladovala, Tupan mi tupa“.

Izvođačima dramskog programa pridružio se Bojan Tirnanić kao deda Abraš. Tekst Miroslava Pavlovića za scenu je adaptirao i režirao Slobodan Todorović-Toki.

Publika, koja je salu ispunila do poslednjeg mesta, apludirala je i vokalnoj solistkinji  Ivani Mihailović, koja je izvela staru narodnu pesmu „Čuvam ovce kraj zelene jove“, a zatim“ Torlačkoj šestorki“ u izvođenju ansambla narodnih igara. Koreografiju za  ovaj stilizovani prikaz igara iz Šopskog kraja uradio je Marko Trojanović. Isti ansambl predstavio se i srpskim igrama iz okoline Dimitrovgrada pod nazivom „Pošla mi Trojanka na vodu“.

I tako red igre, red dramskog nastupa, red pesme, stiglo se i do nastupa  vokalne solistkinje  Dijane Milošević i stare pesme „Može cveke bez voda“. Pripremni ansambl  narodnih igara, pod koreografskom upravom Aleksandra Mijatovića, izveo je igre iz Užičke Crne gore. Mešovita grupa pevača, krećući se u granicama Juga, otpevala je blok pesama  sa graničnih regija južne Srbije.

Usledio je nastup dueta: Aleksandra Stanojević i Ivan Milićević pesmom „Kude si pošla mori Cveto“ za koji je muzički aranžman uradio Goran Milićević. Ansambl nekadašnjih članova izvođačkih sastava, po koreografiji Mirjane Nešković,  izveo je srpske igre iz okoline Leskovca „Vrbo vrbičice“. Muška grupa pevača, pod rukovodstvom Marka Trojanovića, izvela je pesmu „Kazuj pravo“.

Na scenu je, kao dramski solista, stupila Radica Mitrović, kazujući tekst Slobodana Todorovića-Tokija „Prekotarabuša“. Potom je vokalna solistikinja Marina Ugrinović izvela splet romskim pesama, a koncert-predstava završena je  tačkom “Što mi je merak“, odnosno nastupom ansambla koji je izveo  igre iz Gornje Pčinje.

Godišnji koncert, koji je kao reditelj potpisao Slobodan Todorović-Toki, a kao urednik Marko Trojanović, ponovljen je i sledeće večeri u dupke punoj sali Gradskog pozorišta.

D. Janojlić