Конференција за медије директора Народног музеја у Смедеревској Паланци: ГОДИНА ВЕЛИКИХ ДОГАЂАЈА
-Богата прослава јубилеја и успешно репрезентовање у Београду и другим градовима
Директор Народног музеја у Смедеревској Паланци Стеван Мартиновић одржао је конференцију за медије. На самом почетку захвалио је представницима јавних гласила на коректној сарадњи у 2016. години и изразио наду да ће тако бити и убудуће. Истакао је да без подршке медија Народни музеј не би могао да оствари евидентне резултате у раду. Они су омогућили да се оно што се дешавало током минуле године на адекватан начин приближи публици. Колектив музеја је поносан на оно што је постигао у одлазећој години, посебно ако се има у виду да су се установе културе суочавале с тешком, пре свега економском ситуацијом.
Мартиновић је, сумирајући текућу годину, посебно истакао два веома важна догађаја. Ради се, пре свега, о два догађаја која су и обележила 2016. годину. Реч је о 50. годишњици Народног музеја. За његово оснивање и вишегодишњи рад, одато је признање људима који су у томе учествовали и дали допринос. Тако је приређена изложба, која је била достојна јубилеја, којој је на један пристојан начин својеврстан печат дао проф. Драгољуб Булатовић са Филозофског факултета у Београду. На самом отварању изложбе био је и Слободан Мијушковић и Љиљана Гавриловић, истакнути стручњаци кад је музеологија у питању.
Мартиновић је подсетио и на акцију прикупљања уметничких дела. У 2016. години добијено је 17 вредних дела. Заслугом Општинског одбора СПС и посебно Славољуба Ђурића, Народни музеј је свој ликовни фонд обогатио са три слике. Био јер то један заиста леп гест, а једна од тих слика се аутоматски одмах нашла и на изложби. Сарадња са политичким партијама, на том нивоу, била је веома успешна. Ова акција завршиће се изложбом поклона којом ће се затворити изложба „Чувари ватре“. Она је достигла велики успех, посетио ју је и разгледао велики број људи; била је интересантна и за медије са националном фреквенцијом. О томе су писали „Политика“, „Вечерње новости“, „Блиц“ и др. Направљен је својеврстан искорак када је у питању Смедеревска Паланка.
Друга, веома значајна активност, десила се недавно. Ради се о изложби „Представа човека – дела српског модернизма“ из збирке овог Музеја. Њоме се ова установа културе представила београдској публици. То је био, ако се тако може рећи, својеврстан повратак Народног музеја и његове сликарске збирке на позорницу „Велика светла престонице“. Подсећања ради, Народни музеј је у Београду последњи пут гостовао 1988. године. Изложба је наишла на велико интересовање престоничке публике. С обзиром да Дом Војске у Београду није скоро имао тако квалитетну поставку, руководилац Галерије је одлучио да је продужи за још двадесетак дана. Та изложба је послужила за продор на културну, уметничку и сваку другу сцену у Србији, па су након њеног отварања добијене понуде еминентних институција културе, попут Спомен збирке Павла Бељанског. Могуће је да ће се већ почетком следеће године изложба пренети у Нови Сад. Направљен је и контакт с Галеријом у Шиду. На овај начин пружа се могућност да се најшира публика упозна са уметничким благом којим располаже Народни музеј у Смедеревској Паланци.
У години на измаку Музеј је приређивао садржаје који су имали свој дидактички, уметнички и друштвени карактер. Гост музеја био је Драгослав Бокан, који је заједно с Немањом Девићем одржао занимљиво предавање поводом затварања изложбе „Бизерта у срцу Србије“. Била је и мини презентација изложбе о Михајлу Пупину. Приређиване су и занимљиве дебате. Народни музеј се бавио и друштвено корисним радом. Запослени у њему уређивали су парк, возили бицикле у склопу акције промовисања здравог живота. Било је прегршт програма током 2016. године. Изложба „Орнаменти…“ која је била актуелна и 2015. наставила је да живи, гостујући у Сремским Карловцима, Петровцу на Млави, Параћину…
-И наредне, 2017. планирамо да путујемо са истом изложбом; бићемо у Смедереву, Бору, Трстенику и још неким градовима – најавио је Мартиновић.- Тако настављамо веома значајну причу о вредности наше археолошке збирке, првенствено неолитског периода. О томе је наука и струка веома добро упозната… Имали смо, такође, једно занимљиво седмодневно предавање, односно промоцију археолошког филма. У нашем музеју гледали смо углавном садржаје страних продукција, а било је и сјајних домаћих филмова. За „Ноћ музеја“ направили смо ретроспективу и приказивали неке од најзанимљивијих филмова, какав је био онај под насловом „Викинзи“. Ни ове године нисмо заборавили на наш мини пројекат „Кафа у Музеју“. Имали смо успела дружења из чега се изродио опет мини пројекат наших археолога „Кафа у Музеју, археологија Ви и Ми на Ти“. Имали смо и вече у Старом Селу, а циљ нам је да се и надаље појављујемо на најразличитијим местима, првенствено у селима и месним заједницама.
Народни музеј се трудио да учествује у дешавањима, која су можда и излазила из оквира његове политике и посланства, а опет с друге стране имали су везе са сећањима, са Паланком како је изгледала некада, па се тако учествовало и у обележавању празника, који се из неких разлога данас не славе на начин као некада. Тако су се запослени у Музеји сетили 10. октобра – Дана ослобођења Паланке у Другом светском рату. Том догађају махом су присуствовали старији суграђани. Мартиновић је подсетио и на изложбу о генералу Терзићу за коју је рекао да је пандан оној о генералу и академику Живку Павловићу.
-Поносни смо и задовољни оним што смо урадили у 2016. години – предочио је Мартиновић.- Сигурно је да се могло и више и боље, али кад знамо у каквој се ситуацији Музеј налази читав низ година, овим што се постигло можемо бити више него задовољни. Чињеница је да се ситуација поправља, а имамо и подршку локалне самоуправе. Људи на челу наше општине се труде да заједно решимо бројна горућа питања.
Драгољуб Јанојлић