ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Култура

На Светосавском књижевном конкурсу у Књажевцу награђене Нина Живковић, Лидија Аранђеловић и Љиљана Милосављевић

На XXIX Светосавском књижевном конкурсу у Књажевцу, који је расписан у част 140 година од рођења Владислава Петковића Диса, учествовало је 79 у конкуренцији младих и 84 старијих аутора.

Специјалне награде у конкуренцији млађих аутора освојиле су ученице ОШ „Олга Милошевић“, Нина Живковић и Лидија Аранђеловић

У конкуренији одраслих трећу награду у категорији проза, за рад „Приче из шума“, је освојила Љиљана Милосављевић члан КК „21“.

Приче из шума

Све нам се чини, вечно ћемо. У трену, згуснуто, уживам у погледу на Дунав – кажу, плавог, а мени се зелени. Приказују и новогодишњи концерт Бечке опере из тамо неке године. Диригује времешни Зубин Мехта и сав трепери, руке му лебде на таласима звука. Очи – и његове и моје, прате виртуозне покрете руку извођача филхармоније. Ентеријер дворане, цветни аранжмани јединствени.

Дунавом плови лађа. Путујемо душо мила. Путује и свемирска сонда Војаџер, лансирана давно, у мојој младости. Напустила је наш Сунчев систем и путује свемирским беспућем. Јавља се још увек и слуша шта јој ко заповеда. Кад оде још даље, толико да за нас неће марити, кренуће на вечно путовање са златним диском на којем је све записано. И језик наш, између педесетак других, са нашом адресом. Штрауса, валцера, Дунава, нас, тамо, вероватно нема. Има нас у овом животу.

Слике, звуке, боје, мирисе, трептаје и успомене за вечност слажем. Верујем у менталну комуникацију, разговоре снова у сну, путовања душа. Црвенкапа и Вук, одавно нису бајка за децу. Бајке су одувек биле за одрасле, само што су их причали деци. Причају и данас, само што ни деца у бајке више не верују. Занети јурњавом да дохвате месец, одрасли то не схватају. А они који сачуваше у себи детињу душу, решили да се врате у шуму.

Црвенкапа, занесена у својој радозналости, бере цвеће, слуша птице и не гледа куда хода. Утабану стазу је изгубила одавно.

А вук? Вук, није онај страшни из бајке.

Вук прича најлепше приче…

Смејем се, како уме само мало дете.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *