Нова поставка у Народном музеју Смедеревске Паланке: ИЗМЕЂУ КОСТИМА И ОРНАМЕНТА  

Обележавање годишњице Народног музеја у Смедеревској Паланци (основаног 1. априла 1966. године) протиче у знаку нове археолошке поставке. Под називом „Између костима и орнамента“ изложене су антропоморфне фигурине винчанске културе, пронађене на локалитетима Медведњак у Грчцу и Старо Село у Селевцу. И једно и друго налазиште откривено је 1968. године. Захваљујући пионирском раду Радована Милошевића, оснивача Народног музеја у Смедеревској Паланци и Воје Новаковића, започело је планско археолошко истраживање, у коме су учествовали познати српски археолози – Радослав Галовић, Марин Брмболић, Драгослав Срејовић и Мирослав Лазић. О значају  археолошких налаза на подручју Смедеревске Паланке речито сведочи податак да је целовито сачувани жртвеник пронађен на локалитету Старо Село излаган не само у нашој земљи, него и у Немачкој, Енглеској и Данској – као и чињеница да је део великог међународног семинара „Винча и њен свет“ одржан у нашем граду.

Аутор изложбе, археолог Ненад Шошић, зналачки је уприличио поставку, чија је тема својеврсна реконструкција одеће, украса и фризура људи који су живели на поменутом простору у позном неолиту – на основу њиховог приказивања на изложеним антропоморфним фигуринама. Осим изложених предмета, овај поглед ка свакодневици неолитског човека допуњују илустрације Мине Николић – које начин облачења жена из винчанског периода суочавају са нашим временом.

Изложбу је, пред дословно препуним изложбеним простором отворио нови директор Народног музеја, Стеван Мартиновић, указујући на спрегу далеке прошлости и њеног сагледавања значајних догађаја и њихове потоње рефлексије – о духовном јединству које повезује знамените артефакте и нас данашње који се у њима огледамо, о чему сведочи и сама зграда у којој се изложба отвара:

– Неретко ћемо чути да је Паланка сиромашна духом, да је мртав град, и да сходно свом имену у духу оне познате Константиновићеве синтагме – живи филозофију паланке. Ипак, ми окупљени овде, вечерас, налазећи се са друге стране идеолошке реке, сведочимо и снажно грлимо ону јеванђеоску поруку која каже да „дух дише тамо где хоће“. Дух Смедеревске Паланке је дух свих нас овде. Нема те генерализације која би могла да нас унизи и да нам одузме оно што су нам наши преци оставили – рекао је директор Музеја, подсетивши да је Смедеревска Паланка изнедрила многа значајна имена – науке, спорта и културе, што све нас додатно обавезује не само да се старамо о вредним уметничким предметима које Музеј чува, него и да културу нашег града подигнемо на виши ниво.

Ненад Шошић, аутор поставке, говорио је о периоду из кога датирају изложени предмети, а затим и о самим фигуринама, и представама одеће – у виду „паралелних уреза на торзоу или доњем делу фигурина“. Шошић је указао и на значај винчанске антропоморфне пластике, која „привлачи нашу пажњу зато што представља почетак скулптуралног концепта“ – односно постојања фромалног „правила“ на основу кога су фигурине стваране, током дугог периода.

Такође, Шошић се захвалио и бројним сарадницима, а посебно колегиници археологу Весни Скачков, волонтеру Драгани Ђурђевић, дипломцу археологије и академском сликару Вукашину Јелићу – за помоћ у реализацији овог пројекта. Изложбу прати за наше прилике несвакидашње богато опремљен каталог, који осим изузетних колор-фотографија доноси неколико прегледних текстова о неолиту, винчанској култури и самој поставци, као и прецизан попис изложених предмета.

Отварање изложбе „Између костима и орнамената“ подсетило нас је на славну прошлост Музеја, који осим археолошке поседује и веома богату уметничку збирку, као и респектабилан етнолошки фундус. Лепа атмосфера и мноштво посетилаца, осим што потврђују речи директора музеја да Паланка која обилује духом у ствари није – паланка, најављују поставке других одељења Народног музеја, који управо отвореном изложбом слави 49. рођендан.

В. Ђурђевић

Из каталога

Примећује се образац на фигуринама, то јест да је одећа сачињена из два дела, горњег, који је представљен V изрезом испод врата и вертикалним урезима (кошуља или хаљетак) и доњи део, богато орнаментисане представе сукњи, кецеља и прегача, изузев фигурине под каталошким бројем 3, која је минимално орнаментисана, то јест само вертикалним урезима дуж целе фигурине. На фигуринама је представљена како свакодневна, тако и свечана одећа, која вероватно није кројена, већ састављана од међусобно зашивених комада коже или тканине. Поред тога, одећа није морала да се шије, јер је сама тканина могла да се обмота око бедара, да се драпира, или да се набора ако су у питању лаганије тканине.

Ненад Шошић