Nova postavka u Narodnom muzeju Smederevske Palanke: IZMEĐU KOSTIMA I ORNAMENTA  

Obeležavanje godišnjice Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci (osnovanog 1. aprila 1966. godine) protiče u znaku nove arheološke postavke. Pod nazivom „Između kostima i ornamenta“ izložene su antropomorfne figurine vinčanske kulture, pronađene na lokalitetima Medvednjak u Grčcu i Staro Selo u Selevcu. I jedno i drugo nalazište otkriveno je 1968. godine. Zahvaljujući pionirskom radu Radovana Miloševića, osnivača Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci i Voje Novakovića, započelo je plansko arheološko istraživanje, u kome su učestvovali poznati srpski arheolozi – Radoslav Galović, Marin Brmbolić, Dragoslav Srejović i Miroslav Lazić. O značaju  arheoloških nalaza na području Smederevske Palanke rečito svedoči podatak da je celovito sačuvani žrtvenik pronađen na lokalitetu Staro Selo izlagan ne samo u našoj zemlji, nego i u Nemačkoj, Engleskoj i Danskoj – kao i činjenica da je deo velikog međunarodnog seminara „Vinča i njen svet“ održan u našem gradu.

Autor izložbe, arheolog Nenad Šošić, znalački je upriličio postavku, čija je tema svojevrsna rekonstrukcija odeće, ukrasa i frizura ljudi koji su živeli na pomenutom prostoru u poznom neolitu – na osnovu njihovog prikazivanja na izloženim antropomorfnim figurinama. Osim izloženih predmeta, ovaj pogled ka svakodnevici neolitskog čoveka dopunjuju ilustracije Mine Nikolić – koje način oblačenja žena iz vinčanskog perioda suočavaju sa našim vremenom.

Izložbu je, pred doslovno prepunim izložbenim prostorom otvorio novi direktor Narodnog muzeja, Stevan Martinović, ukazujući na spregu daleke prošlosti i njenog sagledavanja značajnih događaja i njihove potonje refleksije – o duhovnom jedinstvu koje povezuje znamenite artefakte i nas današnje koji se u njima ogledamo, o čemu svedoči i sama zgrada u kojoj se izložba otvara:

– Neretko ćemo čuti da je Palanka siromašna duhom, da je mrtav grad, i da shodno svom imenu u duhu one poznate Konstantinovićeve sintagme – živi filozofiju palanke. Ipak, mi okupljeni ovde, večeras, nalazeći se sa druge strane ideološke reke, svedočimo i snažno grlimo onu jevanđeosku poruku koja kaže da „duh diše tamo gde hoće“. Duh Smederevske Palanke je duh svih nas ovde. Nema te generalizacije koja bi mogla da nas unizi i da nam oduzme ono što su nam naši preci ostavili – rekao je direktor Muzeja, podsetivši da je Smederevska Palanka iznedrila mnoga značajna imena – nauke, sporta i kulture, što sve nas dodatno obavezuje ne samo da se staramo o vrednim umetničkim predmetima koje Muzej čuva, nego i da kulturu našeg grada podignemo na viši nivo.

Nenad Šošić, autor postavke, govorio je o periodu iz koga datiraju izloženi predmeti, a zatim i o samim figurinama, i predstavama odeće – u vidu „paralelnih ureza na torzou ili donjem delu figurina“. Šošić je ukazao i na značaj vinčanske antropomorfne plastike, koja „privlači našu pažnju zato što predstavlja početak skulpturalnog koncepta“ – odnosno postojanja fromalnog „pravila“ na osnovu koga su figurine stvarane, tokom dugog perioda.

Takođe, Šošić se zahvalio i brojnim saradnicima, a posebno koleginici arheologu Vesni Skačkov, volonteru Dragani Đurđević, diplomcu arheologije i akademskom slikaru Vukašinu Jeliću – za pomoć u realizaciji ovog projekta. Izložbu prati za naše prilike nesvakidašnje bogato opremljen katalog, koji osim izuzetnih kolor-fotografija donosi nekoliko preglednih tekstova o neolitu, vinčanskoj kulturi i samoj postavci, kao i precizan popis izloženih predmeta.

Otvaranje izložbe „Između kostima i ornamenata“ podsetilo nas je na slavnu prošlost Muzeja, koji osim arheološke poseduje i veoma bogatu umetničku zbirku, kao i respektabilan etnološki fundus. Lepa atmosfera i mnoštvo posetilaca, osim što potvrđuju reči direktora muzeja da Palanka koja obiluje duhom u stvari nije – palanka, najavljuju postavke drugih odeljenja Narodnog muzeja, koji upravo otvorenom izložbom slavi 49. rođendan.

V. Đurđević

Iz kataloga

Primećuje se obrazac na figurinama, to jest da je odeća sačinjena iz dva dela, gornjeg, koji je predstavljen V izrezom ispod vrata i vertikalnim urezima (košulja ili haljetak) i donji deo, bogato ornamentisane predstave suknji, kecelja i pregača, izuzev figurine pod kataloškim brojem 3, koja je minimalno ornamentisana, to jest samo vertikalnim urezima duž cele figurine. Na figurinama je predstavljena kako svakodnevna, tako i svečana odeća, koja verovatno nije krojena, već sastavljana od međusobno zašivenih komada kože ili tkanine. Pored toga, odeća nije morala da se šije, jer je sama tkanina mogla da se obmota oko bedara, da se drapira, ili da se nabora ako su u pitanju laganije tkanine.

Nenad Šošić