Нови роман Слободана Тодоровића – Токија: ОКОШТАВАЊЕ РАЗУМА
-Ово дело на својеврстан начин припада традицији поетског (нео)реализма
У руке читалаца стиже нови роман Слободана Тодоровића – Токија „Окоштавање разума“. Ово прозно дело управо је издала аранђеловачка „Стварност“, а штампао паланачки „Графос“. У књижевним аналима Смедеревске Паланке појавио се најпре „паланачком трилогијом“ објављујући три године за редом по једну књигу: „Паланачке тајне“ (2007.), „Паланачке закачке“ (2008.) и „Паланачке приче (2009.). Две године касније појавио се његов, како сам каже, отаџбински роман „Видово вириште“. У припреми је књига варошких приповести „Кестен лад“.
У уводној речи новог романа Слободан Тодоровић у „свом стилу“ каже да је записивање снова мистична илузија радости у покушају неумирања, а потом да ће „ово писаније оголити сажетак једног надреалног збивља, у праску емотивном, са дубинским пресеком, социолошко-љубавног мучилишта обасјања и намноженом жудњом мученика скрибента, који издише романескне жврљарије…“
Рецензент Бранко Златковић наводи да се у већ препознатљивом тематско-стилском маниру Слободана Тодоровића пред читаоцима налази његов нови роман, чија метафорична насловна синтагма намах сугерише приповедно обликовање апсурдне слике света.
-Ситуирана у учмалу, маловарошку средину, радња романа одвија се у доба социјалистичког реализма, односно током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века – предочава Златковић. – У језгру приповедне пажње налазе се двоспратна стамбена зграда плаве боје и њен најужи околиш. Просторна сведеност подсећа на драмски амбијент театра апсурда. Као на позорници, у Тодоровићевом роману дефилују њени станари. На приповедно занимљив начин, њихове карактеризације обликују се сасвим у складу са социјалним и идеолошким особеностима епохе и поднебља.
Рецензент Златковић подвлачи да су у овом роману особито успели и занимљиви дијалози међу јунацима. У њиховим тежњама да сопствене речи учине ученијим и убедљивијим долази до комичног мешања језичких функционалних стилова. Писац своју приповедачку препознатљивост превасходно гради на стилско-језичком плану. Он је поклоник архаизације књижевног језика,као и употребе дијалекатске, локалне, колоквијалне и широке жаргонске лексике.
Језичко-функционалним раслојавањем Тодоровић са стилом нијансира карактеролошке дистинкције међу јунацима, а једновремено успоставља и стилско-језички профил приповедног субјекта. Он је, уз то, и пасионирани ковач неологизма, а његов стил је изузетно китњаст, јер не сажима речи у реченици, већ од речи гради вишесложне синтагме. Отуда његова проза има и изузетну лирску димензију,а поетском штимунгу доприноси фрагнемтарнија и лабавије увезана романексна структура.
Слободан Тодоровић већ осам година сарађује у овом листу где има сталну рубрику „Варошке тандарије“. Градско позориште 2010. године уврстило је у свој репертоар његов комедиографски текст „Обрни-окрени“. Запажену улогу је имао у „Турниру духовитости“, који се одржавао под покровитељством „Експреса“ и под мотом „Смех на свој цех“. Носилац је титуле доктор смеха.
Д. Јанојлић