Otvorena jubilarna izložba Društva „Vuksan“: 25 GODINA UMETNIČKOG RADA
Velika izložba, posvećena dvadesetpetogodišnjici rada Društva likovnih stvaralaštva „Vuksan“, otvorena u petak, 25. avgusta, kvalitetom i raznolikošću izloženih radova, pokazuje vitalnost ovog udruženja slikara, koje, ne insistirajući na umetničkom pravcu i stilskoj koncepciji, okuplja akademske slikare i vajare, samouke slikare, ikonopisce i skulptore.
Posle prigodnih reči domaćina, istoričara umetnosti, Slavenke Čišić Urošević koja se prisutnima obratila u ime Narodnog muzeja u Palanci, o Dragoljubu Vuksanoviću, po kome je Društvo dobilo ime, i istoriji delkovanja ovog udruženja, govorio je aktuleni predsednik „Vuksanovaca“, Branislav Radovanović Raf. Izložbu je otvorio Vladimir Đurđević, koji je između ostalog rekao:
– Izložbe Društva likovnih stvaralaca „Vuksan“ uvek su heterogene – i kada je reč o primenjenim tehnikama, i kada se radi o kvalitetu izloženih dela. Iz tog razloga, u ovom uvodnom slovu, nećemo ni pokušati da govorimo o postavljenim delima, jer se ove slike i skulpture naglašeno međusobno razlikuju, prema strukturi, umetničkim intencijama, stilovima i značenjima. U odsustvo nekog opredeljujućeg umetničkog pravca, članovi udruženja su, tokom njegovog dvadeset petogodišnjeg postojanja, naprosto negovali vlastiti umetnički izraz. Iz tog razloga na ovim izložbama sadejstvuju klasični i postmodernistički pristupi. Ono što ovako koncipiranim izložbama, koje prezentuju rad članova Udruženja, ipak pruža izvesno jedinstvo, upravo je prepuštanje igri umetničke produkcije (…)Posmatrači su takođe uvučeni u igru, odnosno – ove heterogene izložbe i same predstavljaju jedno umetničko delo, u kome publika prihvata ulogu sa-stvaralaca. Sam prostor izložbe postaje mesto igre, mediternaski predeo Zorana Todorovića Todora ili mesto gde se ukrštaju krugovi Biljane Miljković i ispoljava moć svetlosti Branislava Radovanovića, u kome iskrsavaju osnovni fenomeni ljudskog postojanja, eros prizvan na platnima Eleonore Radivojević, Svetlane Pavlović Džindo i Pavla Pavlovića, ili suočavanje sa konačnošću ljudskog postojanja na skulpturama Nebojše Jovanovića.
Dragoljub Vuksanović, po kome je Društvo nazvano, jedan je od najznačajnijih umetnika koji su živeli i radili u Smederevskoj Palanci. O palanačkim godinama ovog umetnika, književnik Dragutin Paunić je, pred ostalog, zapisao:
„Vokacijom izraziti likovni solista, Vuksanović će, prilično kasno, svoja najbolja stvaralačka dostignuća ostvariti u Smederevskoj Palanci, u kojoj će, kao gimnazijski profesor, 1954. godine, u tadašnjem studentskom klubu, izložiti svoja najnovija ulja na platnu, što će, u stvari, biti prva izložba jednog akademskog slikara u istoriji grada i začetak modernog slikarstva u nas. Na njoj će se videti: osobeni i bujni autorski temperament; nesvakidašnja paleta živih i sočnih boja; neobičnost u rasporedu i komponovanju islikanih površina; strasna egzaltacija stvaranja; snažno poentirani pojedini delovi slika, naročito u žanru ruralnih, gotovo, rembrantovski naglašenih pejzaža i portreta. Uz to, uočiće se i neuobičajeno siguran i precizan crtež, koji će slikara učiniti posebno prepoznatljivim i osobenim. Šta, opet, reći za njegovu tadanju i kasniju ekspresionističku paletu, koja se čvrsto drži zadatih linija i oblika u vrlo sugestivnom dočaravanju kolorističkih raspoloženja. Takva emotivna pastoznost (katkad, možda, nepotrebno gusta i debelog sloja) samo je krupan znak lično doživljenog, autohtonog, smelog i hitrog poteza četkicom…»
Društvo likovnih stvaralaca „Vuksan“ osnovano je 24. decembra 1991. godine , mada se 26. april naredne, 1992. uzima kao dan kada je ovo udruženje građana počelo sa radom, jer je tada upisano u registar. Od osnivanja do danas, jednom ili više puta godišnje, Društvo je prezentovalo rad svojih članova izložbama, koje su uglavnom održavane u Galeriji moderne umetnosti palanačkog Narodnog muzeja. Na jubilarnoj izložbi posetioci mogu videti više od osamdeset radova, dela dvadeset osmoro članova Društva, među kojima slike Svetlane Pavlović Džindo, Eleonore Radivojević, Zorana Todorovića Todora, Jovane Iljaših, Biljane Miljković, Pavla Pavlovića, Branislava Radovanovića, skulpture Nebojše Jovanovića i Radiše Jankovića, i drugih.
