ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Култура

Представљено ново дело Братислава Росандића: ДВОКЊИЖЈЕ НА ИСТУ ТЕМУ

IMG_1656-Назив романа  „Душе селице“ аутор је пажљиво одабрао јер се иза ове синтагме залепршавају све сеобе наших душа – казао  је Слободан Тодоровић-Токи

 

Наш суграђанин Братислав Росандић огласио се новом књигом. У издању „Нове поетике“, уочи Сајма књига, појавио се његов нови роман „Душе селице“. Он је у ствари наставак његовог списатељског првенца „Лавина с Проклетија“, који је објавила „Књижевна омладина Србије“ пре две године.

Представљање новог Росандићевог дела најавио је, и публику поздравио, Стеван Мартиновић, директор Народног музеја, а о књизи су говорили Слободан Тодоровић Токи и аутор.

-Двокњижје врлог аутора пуним словним дахом дочарава време другарица и другова у тематици која није нова – казао је Тодоровић.-Страсна љубав у примитивно алавом IMG_1657национализму је за све писце одувек била захвална потка. У закорачју Братислава Роксандића је испричана у животној коби девојке Зоје, Албанке, и Србина Голуба. Из телесне страсти рађају се у исти дан два дечака. Задрта родбина је учинила све да породично заједништво згасне, одриче се свог женског рода и то је почетак књижевног заковитлавања.

Аутор је, на захтев публике, објаснио наслов своје књиге, истакавши да му се идеја јавила приликом посете Сајму књига, а Тодоровић  се надовезао оценом да је он веома пажљиво одабран, објаснивши да се иза синтагме залепршавају све сеобе наших душа.

-Овај књижевни диптик није могао  да напише Паризлија – додао је Тодоровић.- Ни престони скрибент. Штиво је харизмом предодређено човеку који познаје мирисе духа Метохије и IMG_1658најтананију духовност поднебља свиленог гајтана. Људске нарави, карактере ништине, и дабоме, белодано измећарско бреме тренутка распадања, кад се и месец оједе у срп по свим  шавовима историјског миљеа, а знано нам је, од учитељице живота, да свако време тегли своје бреме.

Лавину таквих збивања могао је да осети само неки подно Проклетија. Он и нико више. Осим тога, Братислав Росандић очигледно добро познаје калдрму Приштине, Пећи, Призрена, Београда, Новог Сада, Париза, а калдрма којом  се хода и по суву и по ромињуши почетак је за свакакве изазове.

Инсерте из ове књиге говорио је глумац Градског позоришта Миша Бајкић.

Д. Ј.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *