Premijera ansambla Omladinske scene Gradskog pozorišta: LEPOTA JEDNOSTAVNOSTI
-Ćurća Lili, „Nedostajem sama sebi“, Omladinska scena Gradskog pozorišta i Kancelarija za mlade Kulturnog centra, režija Jordana Avramović
Tekst mlade autorke, Đurđe Lili, o devojčici Mileni koja lagano ulazi u svet droge – pisan je bez pretenzija da se o problemu narkomanije kaže nešto novo i značajno. Umesto komentara, etičkog ili psihološkog zahvatanja problema, autorka je pokušala da ispriča jednu priču sa tužnim završetkom, da predoči viđenje jednog konkretnog slučaja kroz recepciju njegovih aktera. Monolozi, koji, najavljujući dramske situacije, izgovaraju glavni protagonisti, Milena, narko-diler Đovani i Milenina Majka – u stvari su osobeni perceptivni uglovi, lični doživljaji jedne intimne drame, čiji je tragički kraj najavljen već prvom slikom, početkom Milenine ispovesti, za koju možemo naslutiti da dolazi „sa one strane“ života.
Jordana Avramović, reditelj predstave, sledeći Đurđin pristup, izbegla je jeftino moralisanje, na koje možemo naići čak i u profesionalnim performansima o strahotama bolesti zavisnosti. Predstavu čine kratke, efektne minijatute, čvrsto povezane dobro osmišljenim šavovima, čijoj dinamici doprinosi dizajn zvuka, promene zvučne kulise „na rez“ – više nego, inače sasvim funkcionalni, svetlosni štimunzi.
Dramske situacije lišene su patetike, ni u jednoj sceni ne nailazimo na nepotrebno naglašavanja emocija, koje često prati glumu mladih glumaca-amatera.
Ova predstava pokazuje sasvim profilisan rediteljski rukopis, koji se mogao naslutiti u Jordaninim ranijim postavkama, kao i nesumnjivi dar za rad sa glumcima. Odlična dikcija, osećaj za meru, izbegavanje preglumljivanja – karakteristike su igre protagonista ove drame, pisane za adolescente.
Izdvojićemo Anđelu Đanković, koja veoma uverljivo igra Milenu, i Aleksandra Živkovića, koji narko-dilera Đovanija interpretira izvan klišea, kakav nameću filmovi i popularna literatura. Dobar scenski govor posebno dolazi do izražaja u replikama Dimitrija Krstića. Njegova dikcija čini epizodnu ulogu Aleksandra, Mileninog dečka, koji je tokom predstave u drugom planu, veoma upečatljivom.
„Nedostajem sama sebi“ je predstava koja drži pažnju, od prve do poslednje scene, pa će izvesno biti gledljiva i za poslovično nestrpljive adolescente, naviknute na dinamiku video-igrica. Originalnim pristupom i pedantnom režijom, ova je predstava zanimljiva i za zrelu i formiranu pozorišnu publiku, jer je takva scenska nepretencioznost i ležernost danas potisnuta, bučnim postavkama takozvanog angažovanog teatra.
V.Đ.
