У Галерији модерне уметности отворена изложба младог архитекте Александра Гушића: У МОНОЛОГУ ПРОСТОРНИХ СЕКВЕНЦИ

– Хумани простор треба да се посматра у споји са природом, чиме се постиже хуманизација природе, учитавањем прецизних  геометријских облика – каже Александар Гушић, млади архитекта пореклом из нашег града.

Пред неуобичајено много посетилаца, у Галерији модерне уметности, 29. jануара, отворена је изложба архитектонских пројеката младог Александра Гушића, рођеног у нашем граду 1986. године.

О младом уметнику и концепту изложбе говорила је руководилац Галерије, Славенка Чишић Урошевић, која је истакла да Гушић настоји да изражајним средствима архитектуре допринесе проширењу појма простора, који више неће бити схваћен само као пасивни сензоријум, већ, на основу тога што је оквир нашег физичког деловања – као подлога за трансцеденцију, за ширење и развој свести.

На левом зиду галерије постављени су „тродимензионални“ перскепктивистички прикази архитектонских објеката, а на десној њихови дводимензиoнални пројекти, наглашене геометријске структуре. На централном зиду, аутор у апстрактним композицијама показује спој геометријских структура и природне непосредности.

Следећи деконструктивистичко настојање да се суштина уметничког приказа не посматра у уским оквирима задатог простора слике или уметничког артефакта, Гушић простор разуме као неограничено поприште догађаја, чији се центри и осе изнова конституишу.

– Унутрашњи простор људских станишта није у непревладивој супротности у односу на простор спољашњег, природног света. Ова два простора се синтетизују. Хумани простор треба да се посматра у том споју са природом, чиме се постиже хуманизација природе, учитавањем прецизних геометријских облика – каже аутор изложбе, одговарајући на наше питање.

Александар Гушић дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 2010. године, у класи професора Владимира Лојанице. У току студија боравио је на студијским путовањима на блиском истоку и у Берлину, сарађивао је са Архитектонским факултетом у Хомсу у Сирији, а у периоду од 2009. до 2010. био је сарадник у настави на предмету Простор и облик.  Након дипломирања био вођа тима на конкурсном пројекту студија Rodgera Budscha у Берлину, а након тога је провео 6 месеци у централном Сибиру, у изолацији, где је утврђивао идеју о поимању простора. Тренутно ради на неколико пројеката у Београду.