U Kulturno-umetničkom društvu „Abrašević“ predstavljen književni prvenac Bratislava Rosandića: LJUBAV JAČA OD SVAKE MRŽNJE

U  Kulturno-umetničkom društvu  „Abrašević“ u Smederevskoj Palanci, u organizaciji Biblioteke „Milutin Srećković“, predstavljena je knjiga Bratislava Rosandića „Lavina sa Prokletija“. Lepo književno veče imalo je i humanitarni karakter, jer je autor prihod od prodatih knjiga namenio otklanjanju posledica nedavnih poplava. Ovog pisca, čiji je književni prvenac, u ediciji „Pegaz“, izdala i nagradila Književna omladina Srbije, predstavila je direktorka pomenutog hrama knjige Dobrila Zdravković. Veče je briljantno vodio, takođe pisac Slobodan Todorović Toki, dok je odlomke iz knjige čitao glumac Gradskog pozorišta Miša Bajkić.

Todorović  je publici najavio da će autor romana „Lavina sa Prokletija“, objasniti koliko on sam veruje u stvaralačku postojanost koja se, naglasio je, temelji na davno osvojenom i usvojenom pravu autora da se ni po koju cenu ne odriče sopstvenog nasleđa, dodajući da mu je zavičajna Metohija poslužila kao čvrst temelj  spisateljske nadgradnje.

Rosandić je, pozdravljajući publiku, kazao da je očekivao veću posetu ove književne večeri, ali je izrazio uverenje da su oni koji su se našli  u „Abraševiću“, istinski knjigoljupci i da su na predstavljanje romana „Lavina sa Prokletija“, došli čista srca, a ljubav prema knjizi pretpostavlja i humanost na delu.

-Žao mi  je što vas nema više, ali svako je imao priliku da sebi da šansu da bude human – kazao je Bratislav Rosandić.- Na internetu sam pročitao jednu interesantnu  priču, jer kad čovek ne zna šta bi kazao u ovakvoj ili sličnoj prilici najbolje da upita decu. A ta priča govori kako je jedan Englez došao u neko  afričko pleme puno dece. Sva su bila veoma gladna. On je dopremio hranu i pozvao  decu da potrče ka njemu, pa koje dete prvo stigne, to će dobiti sve što je doneo. Ta deca se nisu razdvojila, već su, držaće se za ruke, dotrčala do njega. To je zbunilo Engleza i u čudu se pitao zbog čega su tako postupili.  Deca su u glas odgovorila da ni jedno ne može biti srećno, ako je neko među njima tužan. Onda su deca sela u krug i zajedno pojela hranu. To je trebalo da se desi i ovde večeras. Jer, niko još nije postao siromašan zato što je nešto dao drugome. Kad to budemo shvatili, Srbija će biti nesalomiva.

Podsećajući u nastavku književne večeri  da je rođen u Metohiji, u malom mestu između Peći i Istoka, predočio je da je živeo u multikulturalnoj sredini, kako su je svojevremeno kvalifikovali političari, u kojoj na žalost nije bilo pravog suživota među narodima.  Živelo se paralelno, a Srbe i Albance spajala je i razdvajala mržnja, pa ovu knjigu nije mogao napisati ranije, jer nije razlikovao probleme koji su tamo bili evidentni.

-Ova knjiga pokazuje da tako nije moralo da bude – dodao je njen autor.- Na Kosmetu je bilo više zakona: državnih i plemenskih, a kazao bih da su najjači Božiji. Da se čovek drži njegovih zakona ne bi bilo ratova i mržnje. Najjači Božiji zakon je ljubav. Ko uspe da shvati taj vrhovni Božiji zakon, on je uspeo da shvati samog sebe. A ko shvati sebe, nema potrebe da gleda kakav je drugi, niti će imati potrebe da mrzi druge. Biće mu dovoljno ono što vidi u sebi, jer nije savršen. Mi na Kosovu i Metohiji smo uvek gledali druge i greške nalazili u drugima i uvek su drugi bili krivi. Ova knjiga kroz ljubav između Albanke i Srbina prevazilazi svu tu mržnju, koja se godinama dešavala na Kosmetu. Jer, ta ljubav je prevazišla i plemenske običaje, mržnju, naciju, religiju… Ono što zalivamo u sebi, to će porasti.  Ako ljubavi pridajemo veću pažnju i ako je više zalivamo, bićemo u prilici da sebi i drugima pružamo ljubav. Dakle, sve zavisi od nas. Sami biramo izvor sa kog ćemo piti vodu.

Bratislav je predočio da je knjigu završio optimistički, ne samo kroz odnos dva lika sa kosmetskih prostora, već i kroz druge likove. Na taj način izrazio je uverenje da ljudi mogu živeti zajedno bez obzira kojoj veri pripadaju i da će ova knjiga pomeriti granice između ljudi i to u pozitivnom smislu.

D. Janojlić