ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

Култура

Врхунска уметничка дела у Народном музеју у Смедеревској Паланци: СВЕЧАНО ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ПОЕТИКА И СУДБИНА 20. ВЕКА“

2Историчар уметности и некадашњи кустос Народног музеја у Београду, Никола Кусовац, отворио је изложбу радова познатих југословенских сликара, из Збирке Дома Војске Србије, која је уприличена у паланачком Народном музеју.

Четрдесет и три слике аутора међу којима су дела Саве Шумановића, Косте Хакмана, Јована Бјелића, Петра Лубарде, Ђорђа Андрејевића Куна, Крсте Хегедушића, Милана Коњовића, Марка Челебоновића, Франца Михелича, Миодрага Б. Протића, Александра Томашевића, Миће Поповића, Пеђе Милосављевића, да поменемо само најпознатије ауторе, пружају увид у стваралаштво југословенских сликара, од Другог светског рата, па до распада такозване авнојевске Југославије.

Ови радови, како је то Кусовац истакао у свом уводном слову, показују како су у југословенском сликарству рефлектовани различити уметнички правци и стилови, да се увек радило о аутентичној уметности, и да су сликари у поменутом периоду били изнад јефтиних идеолошких оквира. Оштро негирајући да је после Другог светског рата југословенско сликарство имало такозвано соцреалистичко усмерење, Кусовац је истакао да су за југословенске сликаре основни мотиви били уметнички, а то значи да је основни садржај ових дела била сама форма (која и иначе представља темељни уметнички садржај).

– Не знате шта је на овој изложби од чега боље, и зато је топло препоручујем. Мада у Смедеревској Паланци не треба посебно позивати на овакве догађаје. Овде је присутна једна ишлифована култура, и овај музеј је доста урадио на томе да људи препознају праве вредности – рекао је Никола Кусовац.

Он је и подсетио на уметничко благо фундуса Народног музеја у Паланци, пре свега на збирку Јована Јоце Новаковића, која такође садржи репрезентативне радове српских сликара.

– Ценим оно што су радиле моје колеге у Смедеревској Паланци, сигуран сам да ће ова изложба бити добро посећена, и да ће људи у њој уживати, као што и ја уживам. По стоти пут сам међу овим сликама, и у њима увек изнова уживам – рекао је Никола Кусовац, аутор изложене поставке Дома Војске Југославије.

1Приликом церемоније отварања, посетоце је најпре поздравио директор Музеја, Стеван Мартиновић, изразивши задовољство што једна овако велика изложба гостује у нашем граду, и најављујући даљу сарадњу са Домом Војске Србије.

У име Дома Војске, као и пригодом отварања изложбе Народног музеја Смедеревске Паланке у Београду, „Мач и перо: Академик и генерал Живко Павловић“ – посетиоце је поздравио потпуковник Зоран Крупеж.

– Ову изложбу са овом постаквом видело је до сада преко 20 хиљада посетилаца у Новом Саду, Јагодини, Пожаревцу, Вршцу, Сомбору и другим градовима где смо излагали. Биће нам задовољство да вам убудуће представимо и друге изложбе из наше колекције – рекао је Крупеж.

Поклоници ликовне уметности моћи ће да у великом излагачком простору Народног музеја прате развој југословенског сликарства, утицаје великих уметничких праваца и аутентичан одговор домаћих сликара. Ова иложба, са друге стране, пружа и сведочанство о томе како су се у специфичној уметничкој форми рефлектовале историјске прилике.

nilola kusovac– Могу се овде веома добро прочитати токови једне добро утемељене културне политике. Ми нисмо упали у клише било каквог идеолошкиг иживљавања – рекао је Кусовац у разговору за „Паланачке“.

Према његовом мишљењу, поједине теме можда су биле соцреалистичке, али је и њихова реализација била свежа и пиктурална.

– Треба имати на уму да су перјанице педагошког система, од Љубљане, преко Загреба до Београда – Кун, Марко Челебоновић, Гвозденовић, Цуца Сокић, који доносе модерно промишљање. Нема ту никакве окошталости, и култура нам је у том тренутку била отворена, окренута према европским и светским збивањима – тврди Кусовац.

Изложбу прати одлично опремљен каталог, чији су аутори Николка Кусовац и Милорад Бубања.

Изузетна дела најпознатијих југословенских сликара посетиоци Народног музеја моћи ће да виде све до 5. новембра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *