Esej: „KONCEPT NACIONALNOG IDENTITETA U POEZIJI MATIJE BEĆKOVIĆA“ (3)

Sam naslov pesme „Bodež“ (9) nosi poseban značaj; nož može imati mnogo funkcija, ali bodež samo jednu, njime se nešto bode, njime se povređuje, i taj intenzitet ovog naslova nagoveštava tematiku pesme koja sledi.

Naime,autor svoj narod opisuje kroz alegoriju vuka koji je do te mene žedan krvi, da bi se i sopstvene napio, čak ga to koštalo života. Za razliku od psa, koji je u tradiciji viđen kao demonsko biće, na vuka se u istoj gleda kao na skoro mitsko biće, kao na izaslanika bogova. Bećković kroz „čuvenu priču sa dalekog severa” razvija alegoriju sopstvenog naroda. Sam izbor prvih stihova ističe nameru pesnika, naime, činjenica da je priča „čuvena” ukazuje na to da je ispričana već mnogo puta, što bi mogla biti aluzija na prividno večnu neslogu i istoriju bratoubilačkih sukoba srpskog i drugih jugoslovenskih naroda.
Naspram toga, pesma počinje skoro kao bajka (“Bilo jednom jedno…”), kao priča koju neko prepričava, vreme i mesto radnje nisu konkretno definisani, ali se zna da se dešava negde daleko, na severu, na mestu koje nema direktnih dodirnih tačaka sa južnjačkim, balkanskim zemljama. Činjenica da se u ova dva izolovana slučaja mogu primetiti određene sličnosti u ponašanju može biti pesnikov pokušaj kazivanja da su svi narodi, u suštini, podjednako krvoločni. Ova ideja je takođe potkovana i stihom iz pete i poslednje strofe u kojoj se alegorija lova na vukove raspliće, i gde pesnik kaže da „Kad su takvi vukovi, Koji se najteže love / kakvi li su tek ljudi / Pa i čitavi narodi”. Još jedan istaknut motiv u ovim stihovima je i taj vuka, gde autor primećuje da ako su vukovi, u tradiciji viđeni kao božanska bića, toliko žedni krvi da bi pili i svoju kada tuđe nema, nije ni čudi da ljudi i narodi, grešni kakvi jesu, čine toliko zlo drugima i sebi.

(9 Matija Bećković, „Bodež“. Lyrikline. www.lyrikline.org. https://www.lyrikline.org/en/poems/bodez-1916.. Pristupljeno 02.11.2020.)

Prisutnost gradacije u intenzitetu scene lova na vukove u prve četiri strofe dočarava nivo tragedije činjenice da jednu divlju životinju isti prirodni instinkt koji je održava u životu može dovesti do smrti, i to do vrste samoubistva, koje je obično koncept razumljiv isključivo ljudima. Pesnik komunicira ovu ideju stihovima: “I ne ume da stane / dok se ne skljoka / Nadut od sopstvene krvi.”
Pesnikov zaključak, u poslednjim stihovima dela, se nadovezuje na tu simboliku bodeža konstatacijom da će on ostati „jedini spomenik i krst iznad nas”, gde su stihovi formirani atipično u odnosu na ostatak dela, nalik „Kosovu Polju”, tako da se skoro svaki sastoji od tri sloga sa izuzetkom pretposlednjeg, kao da i sama reč, jezik i pesma bledi i nestaje, ukazujući na, iz perspektive autora, krajnje izvesnu sudbinu naroda kome je samoistrebljenje, kao vuku, instinkt.

Zaključak

Ukoliko se na kraju osvrnemo na primere analizirane u ovom eseju, možemo zaključiti da je pitanje nacionalnog identiteta i „sudbine nacije“ jedna od značajnih preokupacija i opšte mesto Bećkovićevog stvaralaštva, besedničkog i pesničkog, ali i njegovih javnih umetničko-društvenih nastupa.

Kao što na nivou stila i autorskih postupaka često koristi protivurečnosti, neodređenosti i ironiju, tako i u obradi teme nacionalnog identiteta Bećković zauzima različite stavove – od zabrinutosti za kolektivno do konstruktivne kritike. Naime, pre nego što krivicu svali na spoljašnje i strane faktore, pesnik prvo pokuša da sagleda dela i stavove sopstvenog naroda. Naravno, ponekad se pitanje nacionalnog sukoba učini toliko apstraktnim i neodređenim da se značenje može najbolje razumeti u kontekstu vremena ili eventualno javnog čitanja pesme, kao što je slučaj pesme „Pas”: iako je nejasno da li je u pitanju sukob dve nacije ili sukob braće, pesma može biti aluzija na jugoslovenski ideal „bratstva i jedinstva” i razdor istog.

S druge strane, „Kosovo Polje” se bavi problemom gubitka ključnog mitskog mesta te nacije, te analizom unutrašnjeg sukoba individualca sa mešavinom sopstvene krivice sa interesima drugih koji se takođe percipiraju i kao krivci ali i kao neka vrsta istorijske sudbine koja se teško može izbeći. Naposletku, pesma “Bodež” govori o mogućoj budućnosti do koje divlja, izdržljiva, ali i samoubilačka priroda srpskog naroda može dovesti; taj isti instinkt koji mu je omogućio da preživi vekove ratova i tragedija se može lako pokazati kao njegovo krajnje poništavanje u vremenima gde strane sile, nalik lovcima na vukove, više nego ikada i radi sopstvenih interesa postavljaju smrtonosne zamke pesnikovom narodu.

(KRAJ)

Literatura:

-Bećković, Matija. “Besede”. Beograd, Štampar Makarije, 2013.

-Bećković, Matija. „Bodež“. Lyrikline. www.lyrikline.org. https://www.lyrikline.org/en/poems/bodez-1916.. Pristupljeno 02.11.2020.

-Bećković, Matija. “Kad dođeš u bilo koji grad Matija Bećković”. www.youtube.com,https://www.youtube.com/watch?v=HnHJMwm3PUQ. Pristupljeno 20.09.2020.
-Bećković, Matija. “Matija Bećković – Kosovo polje”. www.youtube.com, https://www.youtube.com/watch?time_continue=88&v=YKIY70SnEHw&feature=emb_logo. Pristupljeno 17.01.2020.
-Bećković, Matija. „Kosovo polje“. Prelepa poezija. www.prelepapoezija.com, https://www.prelepapoezija.com/kosovo-polje/. Pristupljeno 17.01.2020.
“Nacionalizam.” Veliki Rečnik, 5 Feb. 2017, velikirecnik.com/2017/02/05/nacionalizam.com. Pristupljeno 20.01.2020
-Bećković, Matija. „Pas“. Prelepa poezija. www.prelepapoezija.com, https://www.prelepapoezija.com/pas/. Pristupljeno 16.01.2020.

-Bećković, Matija. “RTRS – ASPEKT, Gost emisije: Matija Bećković”. Radio Televizija Republika Srpska. https://www.youtube.com/user/RTRSvijesti,https://www.youtube.com/watch?time_continue=5&v=zgLvdyl1p1w&feature=emb_logo. Pristupljeno 28.09.2020.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.