ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

НА ПРАГУ (Пише: Лука Црномарковић)

Есеј: „КОНЦЕПТ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У ПОЕЗИЈИ МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА“ (3)

Сам наслов песме „Бодеж“ (9) носи посебан значај; нож може имати много функција, али бодеж само једну, њиме се нешто боде, њиме се повређује, и тај интензитет овог наслова наговештава тематику песме која следи.

Наиме,аутор свој народ описује кроз алегорију вука који је до те мене жедан крви, да би се и сопствене напио, чак га то коштало живота. За разлику од пса, који је у традицији виђен као демонско биће, на вука се у истој гледа као на скоро митско биће, као на изасланика богова. Бећковић кроз „чувену причу са далеког севера” развија алегорију сопственог народа. Сам избор првих стихова истиче намеру песника, наиме, чињеница да је прича „чувена” указује на то да је испричана већ много пута, што би могла бити алузија на привидно вечну неслогу и историју братоубилачких сукоба српског и других југословенских народа.
Наспрам тога, песма почиње скоро као бајка (“Било једном једно…”), као прича коју неко препричава, време и место радње нису конкретно дефинисани, али се зна да се дешава негде далеко, на северу, на месту које нема директних додирних тачака са јужњачким, балканским земљама. Чињеница да се у ова два изолована случаја могу приметити одређене сличности у понашању може бити песников покушај казивања да су сви народи, у суштини, подједнако крволочни. Ова идеја је такође поткована и стихом из пете и последње строфе у којој се алегорија лова на вукове расплиће, и где песник каже да „Кад су такви вукови, Који се најтеже лове / какви ли су тек људи / Па и читави народи”. Још један истакнут мотив у овим стиховима је и тај вука, где аутор примећује да ако су вукови, у традицији виђени као божанска бића, толико жедни крви да би пили и своју када туђе нема, није ни чуди да људи и народи, грешни какви јесу, чине толико зло другима и себи.

(9 Матија Бећковић, „Бодеж“. Лyриклине. www.lyrikline.org. https://www.lyrikline.org/en/poems/bodez-1916.. Приступљено 02.11.2020.)

Присутност градације у интензитету сцене лова на вукове у прве четири строфе дочарава ниво трагедије чињенице да једну дивљу животињу исти природни инстинкт који је одржава у животу може довести до смрти, и то до врсте самоубиства, које је обично концепт разумљив искључиво људима. Песник комуницира ову идеју стиховима: “И не уме да стане / док се не скљока / Надут од сопствене крви.”
Песников закључак, у последњим стиховима дела, се надовезује на ту симболику бодежа констатацијом да ће он остати „једини споменик и крст изнад нас”, где су стихови формирани атипично у односу на остатак дела, налик „Косову Пољу”, тако да се скоро сваки састоји од три слога са изузетком претпоследњег, као да и сама реч, језик и песма бледи и нестаје, указујући на, из перспективе аутора, крајње извесну судбину народа коме је самоистребљење, као вуку, инстинкт.

Закључак

Уколико се на крају осврнемо на примере анализиране у овом есеју, можемо закључити да је питање националног идентитета и „судбине нације“ једна од значајних преокупација и опште место Бећковићевог стваралаштва, беседничког и песничког, али и његових јавних уметничко-друштвених наступа.

Као што на нивоу стила и ауторских поступака често користи противуречности, неодређености и иронију, тако и у обради теме националног идентитета Бећковић заузима различите ставове – од забринутости за колективно до конструктивне критике. Наиме, пре него што кривицу свали на спољашње и стране факторе, песник прво покуша да сагледа дела и ставове сопственог народа. Наравно, понекад се питање националног сукоба учини толико апстрактним и неодређеним да се значење може најбоље разумети у контексту времена или евентуално јавног читања песме, као што је случај песме „Пас”: иако је нејасно да ли је у питању сукоб две нације или сукоб браће, песма може бити алузија на југословенски идеал „братства и јединства” и раздор истог.

С друге стране, „Косово Поље” се бави проблемом губитка кључног митског места те нације, те анализом унутрашњег сукоба индивидуалца са мешавином сопствене кривице са интересима других који се такође перципирају и као кривци али и као нека врста историјске судбине која се тешко може избећи. Напослетку, песма “Бодеж” говори о могућој будућности до које дивља, издржљива, али и самоубилачка природа српског народа може довести; тај исти инстинкт који му је омогућио да преживи векове ратова и трагедија се може лако показати као његово крајње поништавање у временима где стране силе, налик ловцима на вукове, више него икада и ради сопствених интереса постављају смртоносне замке песниковом народу.

(КРАЈ)

Литература:

-Бећковић, Матија. “Беседе”. Београд, Штампар Макарије, 2013.

-Бећковић, Матија. „Бодеж“. Лyриклине. www.lyrikline.org. https://www.lyrikline.org/en/poems/bodez-1916.. Приступљено 02.11.2020.

-Бећковић, Матија. “Кад дођеш у било који град Матија Бећковић”. www.youtube.com,https://www.youtube.com/watch?v=HnHJMwm3PUQ. Приступљено 20.09.2020.
-Бећковић, Матија. “Матија Бећковић – Косово поље”. www.youtube.com, https://www.youtube.com/watch?time_continue=88&v=YKIY70SnEHw&feature=emb_logo. Приступљено 17.01.2020.
-Бећковић, Матија. „Косово поље“. Прелепа поезија. www.prelepapoezija.com, https://www.prelepapoezija.com/kosovo-polje/. Приступљено 17.01.2020.
“Национализам.” Велики Речник, 5 Феб. 2017, velikirecnik.com/2017/02/05/nacionalizam.com. Приступљено 20.01.2020
-Бећковић, Матија. „Пас“. Прелепа поезија. www.prelepapoezija.com, https://www.prelepapoezija.com/pas/. Приступљено 16.01.2020.

-Бећковић, Матија. “РТРС – АСПЕКТ, Гост емисије: Матија Бећковић”. Радио Телевизија Република Српска. https://www.youtube.com/user/RTRSvijesti,https://www.youtube.com/watch?time_continue=5&v=zgLvdyl1p1w&feature=emb_logo. Приступљено 28.09.2020.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *