Велики успех ученице Мирјане Васић: ПРВО МЕСТО НА „КЊИЖЕВНОЈ ОЛИМПИЈАДИ“
Ученица седмог разреда Основне школе „Никола Тесла“ у Голобоку, Мирјана Васић, освојила је прво место на Републичком такмичењу из књижевности – „Књижевној олимпијади“- које је одржано у Сремским Карловцима.
У конкуренцији 174
ученика седмог разреда Мирјана Васић
је постигла изузетан успех освојивши максималан број поена.
Овај свој успех описала је у песми коју, ексклузивно, објављујемо.
Књижевна олимпијада
Петао пева своју прву песму,
А ја се уз његов глас спремам,
Последњи пут, пред такмичење
Своју главу знањем припремам
Књига је час отворена, час није,
А ја кад не читам,
Ја се онда питам:
„Боже, шта ми је?“
Неки неописиви страх ме спопада,
Побогу, град не пада,
Умивам се, али обућа не спречава,
Моје ноге да журе, вазда журе.
Улазим у ауто, наставница ме нешто пита,
Ја одговарам са не, да, не,
Пут је дуг, и мени се
Сати претварају у дане.
Стижемо, места нигде нема,
А мени све више расте трема.
Улазим у учионицу, седам,
Ћутим, чекам и гледам.
Коначно, тест је у мојим рукама,
У том тренутку на великим сам мукама,
Док радим тест, страх ме полако пролази
И спокој долази.
„Тест је лак“, говорим себи,
А рука сама пише,
Сви ћуте, нико не говори,
Све је тихо, најтише.
„Готово је“, помислих, и заиста јесте,
Питам да предам,
Дежурни ми кажу да чекам
И ја опет чекам.
Излазим на врата,
Времена још има,
Шетам се
И досада ме обузима.
„Тек је пола два“,
Погледах у сат.
Остали почињу да излазе.
Има нас много, а ја сам опет сама.
Долази и наставница,
Шетамо по граду,
Чекамо и седимо у хладу.
Пет је сати,
Проглашење почиње,
Од трећег до првог места.
Треће су прочитали,
Мене нису прозвали,
Друге прозивају,
Мене не дозивају.
Кажем себи:“Идем кући,
Јер моје име неће нико споменути“,
И таман сам се хтела окренути,
Кад одједном:“Мирјана Васић“.
У том тренутку не знам ко сам,
Не знам где сам,
Али једно знам, а то је да прва јесам.