Миодраг Радисављевић добио високо признање Оријентиринг савеза Србије: „ЗЛАТНИ КОМПАС“ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Оријентиринг савез Србије, на својој Скупштини, доделио је Миодрагу Радисављевићу из Смедеревске Паланке признање „Златни компас“, награду за животно дело која се додељује за рад на омасовљењу и популаризацији оријентиринг спорта, као и за постигнуте резултате.

Ова награда дошла је у праве руке имајући у виду шта је све Радисављевић постигао у  овом спорту.

-Моја девиза у раду са младима била је: здравље, школа и спорт – каже Радисављевић. – Тога сам се држао од почетка рада са младима, па смо због тога и имали много успеха. Оријентиринг је екстремни спорт, то је спорт храбрих. Оријентиринг је такмичарски спорт. Такмичари се надмећу по свим временским условима – киша, ветар, сунце…, на веома тешким теренима са много препрека и изненађења на стази. Поред физичке спремности, потребно је знање и умешност, да се у моменту донесе права одлука, коју варијанту такмичар да одабере како би пронашао све контролне тачке, најкраћим путем и у најкраћем времену.

Пре 15 година Радисављевић се прихватио задатка да почне да ради са младима и основао је „Школу оријентиринга“. Почео је са едукацијом и презентацијом оријентиринг спорта по основним школама. Сваке године у „Школу оријентиринга“ пријављивало се више десетина девојчица и дечака. Опстали су најбољи и најупорнији, који су регистровани за Оријентиринг клуб „Јасеница“. Такмичећи се за клуб, постизали су изванредне резултате, како у земљи тако и у иностранству, постајали државни прваци или државни репрезентативци. ОК „Јасеница“ је била препознатљива по великом броју такмичара у пионирским, кадетским и јуниорским категоријама. Велике заслуге за њихов успех имао је њихов тренер Радисављевић.

Такмичари „Јасенице“ у млађим категоријама као репрезентативци Југославије, Србије и Црне Горе и Србије учествовали су на првенствима Европе и света. Постизали су завидне резултате у веома јакој конкуренцији имајући у виду да су се такмичили са оријентирцима који су имали неупоредиво боље услове.

Много више успеха имали су на првенствима Балкана, Медитерана и Југоисточне Европе, где су за репрезентацију Србије освојили више од 30 медаља, а само Маја Карић, Маја Ћосић, Филип Стевановић  и Сава Лазић више од 20 медаља.

Сви репрезентативци из Паланке  заслужују да им се помену имена, јер су на најбољи начин репрезентовали клуб и свој  град, а то су  Маја Карић, Маја Златковић, Сандра Јелић, Тадија Трифуновић, Влада Марковић, Лука Марковић, Маја Ћосић, Лука Терзић, Сенка Громовић, Катарина Вулићевић, Јелена Прокић, Марко Ракић, Филип Стевановић и Сава Лазић.

У сениорско-елитној категорији наступају Маја Ћосић и Сава Лазић, који су освајачи медаља на Медитеранском и првенству Југоисточне Европе.

До сада Паланка није имала  ни у једном спорту толико државних првака, државних репрезентативаца и освајача медаља на првенствима у иностранству.

Заслужено признање није мимоишло ни њиховог тренера Миодрага Радисављевића, који и сам, иако је убедљиво најстарији активни такмичар (76 година), постиже одличне резултате у такмичењима ветерана у земљи и иностранству.

Радисављевић је 11 пута био првак државе, два пута други и два пута трећи у комбинацији (спринт, средња и дуга дистанца), на појединачним првенствима државе у спринту, средњим  и дугим дистанцама, у штафетама и ноћном оријентирингу био је првак државе 14 пута, пет пута други и осам пута трећи. У својој колекцији има укупно 237 медаља, 135 златних, 57 сребрних и 45 бронзаних. Једна од најзначајнијих је сребрна медаља на првенству Југоисточне Европе 2014. године. Учествовао је на међународним такмичењима у Словенији, Хрватској, Црној Гори, Македонији, Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Словачкој, Чешкој и Турској.

-Могу да кажем, да ми је период бављењем оријентирингом, најлепши део живота, нарочито рад са младима – нагласио је Радисављевић. – Волим децу, пратим их од првих корака, првих победа и пораза, освојених медаља, уливам им веру у успех, како у спорту, тако и у школи и животу. Гледам како расту, како се развијају. Често ми се поверавају, јер у мени не гледају само тренера, већ и другара, који чува њихове тајне. Читав мој рад са децом био је на аматерској бази. Мој највећи успех, поред изванредних резултата које су постигли, јесте одвајања деце од улице, кафића, алкохола, пушења, дроге… Створио сам им радне навике, улио им победнички менталитет, да цене противника али да се никога не боје, да увек иду до победе. А, најсрећнији сам,  када ми кажу „Микеле, положио сам разред са одличним успехом“, или „Положила сам испит или завршила сам факултет“, или једноставно, када ме сретну у граду поздравимо се, попричамо…