Otvoreno pismo predsednika Sindikata Kompanije „DIS“ Ivice Kostića (koji je dobio otkaz) gazdi Zoranu Tirnaniću

Dragi i dobri moj gazda Zorane, obraćam Vam se ovim putem. Sada smem, ne možete me kazniti, niti dati otkaz,pošto ste mi otkaz već dali. Ja zgreših i osnovah Sindikat u vašoj kompaniji. Nisam znao da se to u „DIS-u“ ne sme, dok mi to vaši direktori ne rekoše.

Dragi i dobri moj gazda Zorane, dok se sada naslađujete, slavite i proslavljate uz viski i razno razne specijalitete i hvalite time kako ste mnogo jaki, jer ste oterali, tj dali otkaz predsedniku Sindikata vaših radnika. Taj isti predsednik, tj, ja, pokušavam da objasnim mojim dečacima, da od sada pa na dalje, nema više jogurta, nema više viršli, nema više mleka.

Ali ne brini ti moj dragi i dobri gazda Zorane, moji dečaci kad ja osnovah Sindikat osetiše šta znači minimalac. Tako i naučiše da dele, čašu jogurta, kesu smokija, a i jedan sladoled na pola „pola meni-pola bratu“. Najteže mi je bilo da im odgovorim na jedno stalno njihovo pitanje „Tata zašto si osnovao Sindikat? Bolje je bilo kada si bio radnik. Tada smo imali više para, a i nismo bili gladni“.

Slegnem ramenima dragi i dobri moj gazda Zorane. Ne znam šta da im odgovorim, jer je i mene sramota da kažem da sam predsednik Sindikata u najvećoj domaćoj trgovini. Doduše ne mogu da kažem i neću da lažem, nudili su mi tvoji direktori mnogo, mnogo veću platu. Ponudiše mi da budem kontrolor i kontrolišem direktore i kolege. Da budem funkcioner, da se manem Sindikata. No ja ne pristadoh tada, a neću ni sada, ni nikada.

Dragi i dobri moj gazda Zorane, dao si mi otkaz i to iz četiri razloga, koja tvoji direktori navedoše, a to su:

Prvi razlog, išao sam u toalet mimo pauze. Jesam, iako su mi tvoji direktori zabranili toalet. Tražio sam pelene, nisu mi dali, a morao sam. Sramota je moj dragi i dobri gazda Zorane, da čoveku sa bolesnom bešikom zabranjuješ odlazak u toalet. Sramota me je i od moje dece, jer su me bezbroj puta pitala „Tata zašto tebi tamo u ‘DIS-u’ neke čike ne daju da ideš u VC?“ Šta ćeš, čitala deca novine…

Drugi razlog, nisam imao zaštitnu opremu. Pa i nisam mogao da je imam, jer od kada sam osnovao Sindikat nisi mi dao zaštitnu opremu iako si to morao po zakonu. Doduše pre nekih mesec dana, a posle četiri godine od zaštitne opreme samo dobih cipele.

Treći razlog, moje iznošenje istine u medijima, tj. novinama, o mobingu u „DIS-u“ i o neplaćanju doprinosa, tj. radnog staža. Kako napisaše tvoji direktori u mom otkazu o radu, umanjio sam ugled poslodavca. Pa nisam ja umanjio tvoj ugled, moj dragi dobri gazda Zorane. Ja sam samo iznosio istinu u novinama. To što su te novinari nazvali „Tajkun“, ja taj tekst nisam ni pisao, ni učestvovao u pisanju. A ako si mi pak zamerio što sam u istim tim novinama, koje tebe nazivju „Tajkunom“ izlazio sa svojom pričom, onda si na pogrešnom putu. Ovo je demokratska država, a i ja sam izašao kao uzbunjivač, jer mi je to zakon i ova država omogućila.

Četvrti razlog je moje pisanje na mom fejsbuk profilu, šta su mi radili tvoji direktori od momenta osnivanja sindikata. Kako su me mučili, ucenjivali, maltretirali i pretili. Nameštali lopove, cepali povrednu listu, zvali telefonom, pretili otkidanjem glave, vađenjem džigerice, lomljenjem kičme, saslušavali, smeštali otkaze. Maltretirali članove Sindikata, protivzakonito ih saslušavali.

A i ti si moj dobri i dragi gazda Zorane u tome učestvovao. Poslao si svoje advokate da prete tvojim radnicima, a mojim članovima Sindikata dvanaestogodišnjom robijom, ako učestvuju sa mnom u pisanju na mom fejsbuk profilu ili prate taj moj fejsbuk…

Znam ja moj dragi i dobri gazda Zorane da je pravi razlog koji tvoji direktori nisu smeli da napišu u mom rešenju o otkazu ugovora o radu, moje osnivanje Sindikata,moje sindikalno delovanje. Moje odbijanje da pristanem da budem kupljen, tj. da me kupite, kao što mi u par navrata rekoše neki tvoji direktori:

„Gazda si ima mnogo para, pa će si potkupimo i medije i novine i sve…“

E vidiš moj dragi i dobri gazda Zorane, mene niste mogli i ne možete da kupite. Koliko god da ste moćni i koliko god da imate para, žao mi je – nisam na prodaju.

Na kraju moj dragi i dobri gazda Zorane, ako mislite da ću da odustanem od sindikalnog delovanja i tu ste pogrešili. Grdno se varate, ako ste isterali mene iz Kompanije, da ćete da isterate i Sindikat.

E, to vam neću dozvoliti, moj dragi i dobri gazda Zorane.

Sindikat sam osnovao da bih zaštitio svoje kolege i sebe od vaših bahatih rukovodilaca. Tako da vam neću dozvoliti da ga ugasite ili isterate iz firme. To dugujem sebi, dugujem svojoj porodici i svojim kolegama.

I na kraju ovog pisma, želim da vam kažem moj dragi i dobri gazda Zorane iz Kompanije ste me isterali i otkaz ste mi dali, ali Sindikat ostaje. Braniću ga poslednjim atomom moje snage.

Bogati ste i moćni, možete sve da kupite, ali moj dragi i dobri gazda Zorane, Sindikat nema cenu, žao mi je – nije na prodaju.

 

S poštovanjem,

Ivica Kostić predsednik Sindikata Kompanije „DIS“

You may also like...

3 Responses

  1. Tanja kaže:

    Neka te Gospod cuva Ivice i tvoju decicu. Tezak je put pravednika. Nek ti da snagu

  2. Stankovic Radoslav kaže:

    A tata osnovac DIS,-a mu je polupismeni bivsi radnik „Uzora“ koji je zbog njega injemu slicnih propao!

  3. IgorO kaže:

    Da li su ispoštovali proceduru? Upozorenje i obaveštenje da možeš dostaviti mišljenje sindikata na to upozorenje? Kada tužiš,idi u inspekciju rada i traži da do okončanja postupka donesu privremenu meru i da te inspekcija svojim rešenjem vrati na posao. Ujedno,neka prekontrolišu ta zaštitna sredstva,poreze i doprinose i sl.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *