ПРЉАНКОВИЛ: Изборна једначина без непознатих (…која се појављује ниоткуда и не решава ништа!)
Негде сам прочитао да онај коме смета млеко, не иде унаоколо да туче краве и козе, већ га једноставно не пије, али примењивање тога на консумента, политикантска крда или стада неко би схватио погрешно, а можда би чак било и увредљиво; за консумента или неко крдо или стадо. Но, ако изузмемо сву увредљивост симболике, те на све централе престоничких странака гледамо као на мање или више успешне сточарске фирме, које су у озбиљном бизнису производње млека, већ све звучи мало прихватљивије.
Mлеком се снабдева консумент, тј. онај ко воли производе крда или стада, понекад и на фанатичан начин. Некада је то млеко здравије на извору, а кроз прерађивачку индустрију или исхраном крда или стада може да се баланисира и да токсичност буде прихватљива или неприхватљива. Наравно, ретко се просипа млеко, сем уколико није у питању озбиљна токсичност или нека љутња јединке из крда или стада која се ритне и погоди кофу „случајно“.
Некад је народ толерантнији према токсичности, па консумент свесно троши и токсично млеко, чак нарушавајући и сопствено здравље, али ретко се запита да ли му је млеко сточарских гиганата из престонице заиста неопходно. Ваљда навика или страх да не остане без сигурног извора млека.
Неки се чак усуде да производе сопствено млеко – чисто за локално тржиште, али гиганти у том суровом сточарском бизнису су немилосрдни, јер величина њиховог тржишта изискује квантитет, више неголи квалитет, па се са конкуренцијом брутално обрачунавају својом медијском и другом машинеријом, коју називају сточарском инфраструктуром.
Ух, завртело ми се у глави од оволико млека. Опило ме.
Елем, велике сточарске фирме неретко селектују, па и преузимају индивидуалне произвођаче како би освежиле своја крда или стада. Некада тајно сарађују са њима, како би поправиле квалитет свог млека или смањиле бар привидно токсичност, а некада само искористе име локално познатог малог сточара како би се лакше пробиле на тржиште у некој средини. Озбиљан је то бизнис; вишевековни.
Свакако да маркетинг чини чуда у тој индустрији, па је и медијска подршка јако важна, нарочито у међусобним обрачунима гиганата из престонице. Велике медијске куће често постоје само из разлога да би адекватно маркетиншки испратиле рад, прикриле токсичност и утицале на тржиште зависно од интереса великих сточарских фирми. Локални маркетинг је ту такође битан, јер циљано гађа потребе локалног консумента, а и обично је у мањим срединама лакше продати токсично млеко.
Но, да демистификујемо терминологију.
КРДО ИЛИ СТАДО – скуп животиња одгајаних по програму од стране произвођача под штапом пастира.
ПАСТИР – онај који пази на понашање крда или стада у природи, на ливади, па чак и у затвореним објектима. И да; обавезно има штап и уме са истим.
ЈЕДИНКА КРДА ИЛИ СТАДА – даје млеко, преноси енергију и напаја консумента са својим производима на нивоу наркотика или идеологије. У крду или стаду се осећа моћније и вредније, а самостално је обично безвредна, а није ни баш исплатива самој себи.
ИНДИВИДУАЛНИ СТОЧАР – Онај који нема довољно велико крдо или стадо и који своје производе пласира локално, чекајући добру понуду, понуду коју не може да одбије или уцену од гиганата у тој индустрији.
МЛЕКО – опојна текућина за старе и младе консументе.
КОНСУМЕНТ – онај ко не може без млека. Уствари може, али онда пати, јер други консументи неће да се друже са њим и усамљен је.
ТОКСИЧНОСТ – штетност млека по консумента физички, а све чешће и психички.
И где ви ту видите непознату или нешто непознато у овој једначини?
Чак и најпростијем консументу је све познато.
Их, па није млеко толико токсично као никотин, кофеин, алкохол и други акцизни производи да би било забрањено!? Мислим бар не у неко догледно време и сигурно неће тај отпор према млеку кренути из овако мале средине као што је Прљанковил.
Јој, да; за млеко на нашем локалном тржишту кажу да је најтоксичније. Тако бар сведоче сви локално, а и видљиве су и последице те токсичности на сваком кораку. Ето, толико је токсично да смо само по томе и познати. Васколики СНСбистан нас исмева и чуди нам се како преживљавамо с толико отрова. Ето, чак се и велике сточарске фирме не усуђују да уложе у квалитет млека, већ с времена на време пошаљу пастира да истуче крда или стада, на привремену радост консумента, ал’ крда и стада се и тада не поправе, те (не)квалитет млека остаје исти.
Блеје, мучу ил’ јаучу и опет „СА ИСТИМА – ИСТО“.
И нема непознатих. Све познати.
Ал’ јесу у једначини – да се једначе. У томе се и такмиче – у једначењу.
И решења једначине нема, нити је видљиво у даљини. Можда баш зато што нема непознатих.
Решења нема чак ни тамо негде преко дивног хоризонта иза којег се крије најдубљи амбис наше пропасти.
(Смисао овог текста није да увреди и омаловажи крда и стада, нити велике сточарске фирме, већ да се поправи квалитет млека вређањем свести консумента, који се не бори за бољи квалитет. Хм… или је можда боље и да нема млека уопште!?)