ПРЉАНКОВИЛ: Како је пропао РОК, који се РОЛАО узбрдо!
Када ме неко, ко није одавде, упита како се дошло до ове апокалиптичне реалности у Прљанковилу, па макар то био и фанатични #жутаћ, #црведнаћ или #наПРДњак, често ми мисли одлутају у неко време, где се и нисмо пуно разликовали од осталих средина, које су имале тенденцију да се рапидно задужују. По некима је то 2007. година, а опет по другима је у питању 2012., али не може све ни тако једноставно да се сагледава. Најреалнији, а уједно и најобјективнији одговор би морао да садржи дубљу анализу међусобних односа политичких фактора у овој средини, као и појединачне анимозитете између ових и оних. У суштини, занемаримо ли на тренутак неке унутаркоалиционе сплетке до 2012. године, прави суноврат је управо тада и кренуо.
Зашто баш тада?
Претпостављам да можете и да погодите – појава #наПРДњака.
Елем, ко ми данас каже, да нису саботирали Кенана и #жутаће на сваком кораку, а да није озлоглашени члан још озлоглашенијег #наПРДног интернет тима и приморан да лаже, по мени је неСНСвесно биће и ту помоћи нема. Но, када у ту ујдурму укључимо и то, да Кенан данас скоро исто ради њима, што су они њему, онда се долази до прилично реалног одговора на првобитно питање. Дакле, Прљанковил је жртва међустраначког рата, у то нема сумње, а и чињенично се све уклапа. Наравно, неће то они да признају, јер није у духу страначке дисциплине и политичког деловања, али и једни и други ће да се жале како су све саботирани и чак ће то и да документују. Склопе ли се та документа у целину, онда и то што не признају постаје бесмислено и са једним – јединим, већ наведеним, могућим објашњењем. Што је најгоре, ни једни ни други се не одричу својих компромитованих кадрова и упорно их гурају у први план, неспретно их бране или контранападима праве маглу, у којој су сви политиканти исте боје – огавне за очи. Ето, можда смо по томе нешто оригиналнији, јер су сами аутодеструктивно радили на томе да се грађанима згаде и да се све више акумулира отпор према свим странкама са централама у престоници.
Свакако, да им једино иде на руку и то, што се није појавила нека озбиљнија алтернатива, која би била без престоничке централе, али то не значи и да неће. Лично чак верујем да смо на добром путу, да се овде понови „Зајечарски сценарио“, где је покрет Ничића победио само захваљујући томе што се већина грађана више изјаснила против престонице, неголи што је за њега или за његов покрет.
Слична ситуација је тренутно и у Крагујевцу, где је на изборима за Савете месних заједница убедљиво победио Драган Јовановић, иако је и сам отпадник од Нове Србије, јер је нешто наклоњенији Вучићу, али је и посебан и држи до свог интегритета, поготово у смислу односа са #наПРДњацима. Искрено, нисам ни веровао да ће смети да се из Тополе прошири на атар династије Николић, али обзиром да „Боља Србија“ има статус странке, можда сам га мало и потценио.
Мислим да управо то и нама недостаје; неко ко неће радити у интересу страначке централе у престоници, већ у интересу грађана овог муниципала. И не заваравајте се да је то исто, јер није; чак напротив – често су та два интереса у колизији. Нема овај муниципал више никаквог интереса да плаћа „излете“ до Ковачице, политичке екскурзије аутобусима по Србији, па ни оне пређашње протесте у организацији #жутаћа, нити развој те странке, која тумара по помрачини сопствених грешака из прошлости, те никако да их буде свесна и кадровски се доведе у ред.
Можда неки други муниципали и градови имају тај капацитет и капитал, да развијају странке, да их финансирају, али апокалиптични Прљанковил за то више нема ни средстава, ни снаге ни времена. Уосталом, превише су нас странке коштале до сад и скупу смо цену платили, видљиву на сваком кораку и у свакој установи или јавном предузећу.
Неко ће рећи да није фер и да треба пустити и #наПРДњаке да се реципрочно #жутаћима и они „налоповишу“, али бојим се да ће морати да се задовоље са оним што су излоповисали до сад, јер је времена све мање, а прилив у касу све тањи, првенствено због масовног исељавања грађана. Боље им је да на време прихвате ту реалност, иначе ће их снаћи акумулирани бес, а и ово са водоснабдевањем и свим блокраним јавним предузећима и установама не може да траје вечно.
Не знам да ли су заиста толико кадровски слаби или им централа није допустила да буду мудрији, али приоритете уопште нису поставили како треба. Сад би неки од њих, водећи се политиканством рекли, да ни Кенан није имао добро организовану листу приоритета, али онај ко амнестију за садашњост тражи у прошлости, такође не мисли добро овој средини, а самим тим се и дисквалификује да се пита за било шта.
Ето, надам се да сам одговорио заинтересованима, а чак и предвидео евентуална потпитања.