ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

Атамански коментар (Пише: Атаман Заглибљански)

СТИДЕЋЕМО СЕ ОД ДЕЦЕ

Пет најсрамотнијих дана у новијој историји Смедеревске Паланке:

-Дан када је неко послао основце и средњошколце да чисте животињске цркотине након поплава 2014.

-Дан када су напредњаци спаковали чланство у аутобус како би их одвезли на митинг у Арени и аплаудирали Шредеру.

-Дан када су одборници Скупштине општине Смедеревска Паланка пристали да их одвезу у одборнички карантин на базенима у Ковачици.

-Дан (ноћ) када су ватреним оружјем Н.Н. лица ловила неудомљене псе по улицама Смедеревске Паланке.

Дан када је неко решио да претњама и уценама растури ученичку блокаду Паланачке гимназије.

***   

У наредним сторијима писаћу о томе шта се догодило са блокадом у Гимназији у Смедеревској Паланци како бисте стекли увид у то коликом притиску су изложена деца док ми навијамо за њих.

***

Прошле среде сазнали смо да су ученици Гимназије ступили у блокаду која је подразумевала петнаестоминутни излазак испред школе.

Истог дана у порукама добијам од  родитеља информације да упркос привидној подршци професора деца трпе притисак од стране управе школе и од стране родитељског савета.

Услед континуираних притисака број деце је од читавих одељења почео да се осипа на тек пар да би на крају дошли до свега неколицине матураната који су били истрајни са идејом да наставе са блокадама.

Јуче су уз помоћ адвоката поднели захтев за јавни скуп који је требало да се одржи у понедељак 30.12..

Све ово сазнајем из различитих извора кроз разговоре путем порука са родитељима деце из Гимназије.

Јуче сам као подршка отишла на скуп и фотографисала их како би направила објаву и помогла им да дођу до веће подршке са стране.

Пост је како можете да видите виралан, и у једном дану им је донео значајан број људи.

У року од 24 сата од тог поста и подношења захтева за скуп њихова страница је угашена.

Око 17 сати контактирала ме је овде једна особа из Гимназије, намерно не пишем пол због заштите детета.

Са још неколицином деце хтели су да истрају и да наставе са скупом. Упркос угашеној страници, упркос томе што их је већина другова напустила.

Замолили су ме да објавим позив на скуп уместо њих и послали су ми документ на увид да је полиција одобрила скуп за понедељак.

Оно што сам ја као одрасла особа ишчитала из тих порука била је једна велика неправда која ме ево још држи.

Прво сам рекла ”наравно децо објавићемо шта год желите, ту смо”, али читајући даље поруке и разумевајући ситуацију морала сам да се консултујем са адвокатом који им је писао молбу за скуп, а тражила сам и контакт родитеља како бих видела да ли су упознати са тиме чиме се њихова деца баве.

Зашто сам то урадила?

Хајде се сада, као одрасла особа, ставите у позицију организатора скупа. Ставите тај скуп у ауторитарну државу у којој већ два месеца влада велики набој друштвене енергије. Причамо о батинашима, репресивном режиму, помахниталим возачима који газе људе…

Дакле ви сте особа која организује скуп и која је одговорна за ред на скупу као и за људе који га посећују.

Сад сместите тај скуп у малу општину у Шумадији где 90 одсто становништва под различитим облицима присиле и уверења гласа за СНС. Овде већина људи које знам ради у државним фирмама, такође.

А сада, замислите да сте опет дете од 18 година.

Свака особа у овој улози је под стресом и огромном одговорношћу.

Одрасла особа у овој улози је под стресом.

Једва пунолетне особе у овој улози немају изграђене механизме менталне и емоционалне заштите које ми одрасли имамо.

Овај стрес је неприродан, и ниједно дете не би требало да га проживљава.

Тако да сада својим именом преузимам одговорност што протеста у Смедеревској Паланци 30. 12. неће бити.

Јер деца се нису уплашила.

Они су звали за помоћ и копали до краја, они су наши мали хероји. Који то не би требали да буду уопште!

Лично сам звала родитеље, лично сам разговарала са свима са којима је требало да се скуп заустави.

Док одрасли седе у свом дому, док се жале на живот и судбину и навијају за омладину као да је одговорна за њих – ја нећу мирно седети и пустити да се кола сломе на леђима деце која су ми се обратила за помоћ. Нисам им дала помоћ коју су ми тражили – већ ону коју сам проценила да је била моја морална дужност да дам.

Ако ће бити протеста у Смедеревској Паланци организоваће га одрасли.

Ово је моја црвена линија што се тиче протеста у граду у коме живим.

Увек ћу подржати свакога ко се друштвено ангажује за боље сутра.

Али неким људима не треба наша подршка него заштита – надам се да смо тога свесни.

Одрасли!

Преузмите јебену одговорност и престаните да се кријете иза деце.

Надам се да смо се разумели.

Мени је ово било јако стресно и одговорно вече. Иако изгледа безазлено, ово ми је као активисткињи било најстрашније поподне у досадашњем стажу – а претумбала сам свашта преко главе последњих година.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *