ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ „НЕОДБРАЊЕНИХ СРБАЉА СА ЗАРЂАЛИМ КАШИКАМА“ (Ваљда Вучићево, откуд ја знам!? Да л’ да питам Коракса?)

Искрено, премишљао сам се током синоћње вечери имам ли више мотива да наставим, јер су ми се политиканти смучили; сви до једног! А нарочито ови, квази-урбани, којима даш приступницу, а они би и оловку и упаљач. Не разумеју они ону компарацију са прстом и шаком, сем ако није нешто бизарно и у вези са зарђалим кашикама и ножевима. Чим испаднеш фер према њима, они то одмах виде као слабост и желе да те контролишу.

Неко ће рећи, ништа ново – ништа спорно.

Е, па… има! И новог и спорног.

Елем, дошло је време наплате, па ни ту неће бити ничег спорног, за њих.

Као што знате, имамо ми тог нашег локалног политиканта (ограниченог на локално због својих порока) – Перхана Динерића. Свашта се ових дана писало о њему. Доста својих шаљивих објава сам и сам посветио том, не баш транспарентном лику и његовим (не)делима. Но, шта год ја или било ко други њему замерио, он ће наставити оно што најбоље уме и зна. Са тим својим припростим шармом шармираће локалне глупачице (чланице), а обрадоваће му се и сваки кафеџија, јер је у кафани галантан, нарочито са потписом.

Е, сад мало и да га похвалим.

За све ове године, никада ми се није обратио, замолио за услугу или не дај Боже било са чим припретио, због тих мојих шаљивих објава, што је ипак одлика цивилизованих људи.

Мислите ли да му се ишта свидело?

Не верујем.

Једноставно, можда и због свог боемског живота, некако је изашао из малограђанштине и разуме сатиру, ма колико била критички усмерена према њему, а и свестан је да као политичар, одборник, па и функционер странке, некада мора и да истрпи оно што неки тамо негде паметују. Онај други #црвендаћ је мало осетљивији, али ни он није подлегао малограђанској свести, ма колико неписмен био.

Но, има неких који јесу.

Да, класични малограђани, подмукли и покварени; наравно и неписмени, а о „креативности“ тек да не говоримо.

Да, локални #радикалЦи.

Но, ево сад ћу да вам их представим и најбоље опишем, па чик нека се огласе бруке једне!

А знају добро и зашто их је ово снашло.

Дакле, то завичајно удружење, не баш милог нам – Александра Вучића, већ извесно време обмањује јавност и представља се као некаква опозиција, иако су у више СНСбистанских општина у коалицији са #наПРДњацима. Тамо где се „као“ неки побуне, спакују им одборнике у џипа, као оног несрећника, чији снимак кружи ју-тјубом, а #радикалци обарају поглед кад им се то помене, па чак и др Шешељ лично. И шта би? Ено, направише и тамо коалицију са таквима и срећно владају.

Неко ће сад питати: какве то има везе са локалним #радикалЦима?

Има, итекако!

Ови наши су отишли корак даље са подмуклошћу и поквареношћу и активно су учествовали у кампањи Александра Вучића, организовавши му чак и дочек испред „Гоше“, па и здравили се са њим, као са најрођенијим. Нисте то приметили? Ма је л’!? Ево на фотографији у прилогу се јасно види да су натерали свог председника… (упс) повереника Општинског одбора Српске радикалне странке да се здрави са Вучићем и још гура преко фанатичних #наПРДњака, да би му се додворио. Да, то је било оног дана када је Вучић дошао да лаже и обећава јадним радницима Шинских возила да ће им помоћи, а од тада им се више и не јавља, па они данас и по сунцу блокирају пругу и штрајкују. Наравно, оно што председник владе обећа, председник државе не мора да испуни.

Ето, сада нека се запитају на Општинском одбору, ти лажни опозиционари, чијом одлуком и ко је натерао повереника њиховог Општинског одбора, да са свитом трчи пред Вучића и у првим редовима саучествује у Вучићевим лажним обећањима!?

Мислите да је ту крај?

Није!

Заборавили сте да им је Кенан (први комшија повереника) позајмио новац да плате струју и да је САМО ЗАТО и именован баш тај повереник Општинског одбора? Их, па није то било тако давно. Чак смо се и шалили у коментарима колико је то пресмешно, мада је мени тад било криво због нечег другог, тј. зато што су протерали најписменијег међу њима, да би све то и остварили. Тај бивши члан (потпредседник Општинског одбора у то време) ме једном замолио и за неки предлог, тј. како да учини чланство мало активнијим. Предложио сам му да му повереници или председници Месних одбора подносе извештај на месечном нивоу написмено. Верујте ми, да се никада у животу нисам нагледао више смајлија од неког у порукама. Свестан је био, да би ко зна какве „основачке“ саставе морао да чита. Ето са каквима је сарађивао и какви су га отерали.

И опет није крај.

Дуги низ година пре тога, исти Општински одбор, који данас трчи пред Вучића, мада раније без тренутног повереника, Кенан је успешно контролисао и преко других радикалских лудорија. Уступао им је аутобусе Центра за суноврат спорта, како би ишли на којекакве митинге подршке др Војиславу Шешељу, затим за којекакве промоције књига поменутог аутора, неке запошљавао или им чувао радна места, а помагао им је и око наплате одборничких додатака за неке сазиве пре 2012. године. Аман, па чак им је и свог дугогодишњег члана уступио, да буде повереник Месног одбора „Центар“!? Јој, да. И то је било по неком непотистичком кључу, али ко ту коме шта дође, дан-данас ми није баш најјасније.

Ал’ ко да замери Кенану. Тако и треба са њима. То зло и ваља контролисати. А нарочито кад су ништа друго до завичајно удружење, љутог му непријатеља – Александра Вучића. Ено, чувају у својим просторијама и књиге на којима пише: рецензент – Александар Вучић. Ал’ ко зна!? Можда нису ни стигли са читањем до те странице. Неписмена је то дружина.

Је л’ вам мука од свега овога?

Е, па… и мени је.

Сад ме разумете.

Је л’ такви да ме угасе?

Такви, гори и од Перхана и од Ђурхаузена?

Што је најгоре, опет их штедим, иако нису заслужили!

(Мом шаљивом другару – Лајки, се извињавам. Није он крив за ово, већ неки други; па са њима нека види, да ли им је ово било неопходно. Нека их пакује у неку своју Ковач(н)ицу и дисциплинује их.)