ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

Атамански коментар (Пише: Атаман Заглибљански)

ЗЕЛЕНА ТРНАВА СНСБИСТАНА МОГ! (…или: не липши Србине до зелене Трнаве)

Да ми је неко пре пар година причао да ће млади из несрећног СНСбистана, а поготово из мог Прљанковила, ићи по „бољитак“ у Словачку, а поготово у Трнаву, вероватно бих помислио да му је то од ратова, санкција, осиромашеног уранијума, транзиције или преконсолидације.

Ма и даље ми је непојмљиво.

Покушао сам да разумем ту њихову математику, по којој ће тамо радити за 700 евра, са већим трошковима живота, без излазака и провода и да је то ограничено на три месеца, сем у екстреминим ситуацијама где се са мађарским цариницима не нагоде око улазног или излазног печата у ЕУ, али сем те неке „сигурности“ запослења, коју пружа рад „на црно“, у старту сам био јако скептичан и нисам видео Бог зна какав бољитак. За сад не знам ни за некаква лоша искуства, нити за случајеве мобинга или другог малтретирања тих наших младих људи, па опет ми некако све то изазива мучнину и нелагоду, јер могу само да замислим размере економских миграција када једног дана уђемо у „несрећну“ ЕУ и када нашим људима буде омогућено неограничено кретање, рад и живот у економски још богатијим државама.

Но, да се вратим на оно шта сам још чуо од тих „ловаца на бољитак“.

По речима неких, тамошњи услови за рад су на завидном нивоу и све је прилично пристојно; од смештаја до превоза, хигијене у производним погонима, па и до уговорених исплата. Посебно ме изненадило и то, што свима нуде и један оброк, који је јако обиман, па се многи одлучују и на прековремени рад. Обзиром на то да су нам такви радни услови овде још увек незамисливи, све више личи на некакву едукацију радне снаге, неголи на тежак и мукотрпан рад.

Иначе, сама Трнава, као и већи део Словачке је десеткована што се тиче младих људи. Већина младих Словака не види перспективу у својој држави, па су углавном на привременом раду у Аустрији или Немачкој. Наравно, држава им је то омогућила приступањем ЕУ, а и тиме је ослободила простор за јефтину радну снагу из других источних земаља, укључујући и СНСбистан.

Слична судбина је намењена и нама; с тим што ћемо ми трампити оно најздравије што имамо за мигранте, Албанце, Курде и Турке, које треба упослити, а којима ћемо и ми послужити само као култоролошки филтер за оно што их очекује у богатијим државама ЕУ. Уколико се не варам, Председник нам је чак и најавио увоз радне снаге, формулишући то као некакав успех, а у суштини ћемо само ми бити некима оно што је Словачка нама. Наравно, тај план, ко год да га је осмислилио је дугорочан, тако да слободно можемо да се опростимо од било каквог „бољитка“ у наредној деценији, јер се то не би уклапало у много већи пројекат. Сви ови велики инфраструктурни радови, финансирани директном пљачком стандарда обичног грађанина, реално су само припрема терена за најезду још јефтиније радне снаге неголи што смо ми сами. На шта ли ће у будућности да нам личи држава – не знам, али по мојим сазнањима и у Словачкој су прво средили путеве, јавне финансије, монтирали фабричке погоне, а затим „неким чудом“ остали без довољно радне снаге, јер су им млади „утекли“.

Ако бих на све ово гледао из угла Прљанковилца и наших локалних искустава са Словацима, Гошиним шинским возилима, Трнавом, кипарским Оф-шор Словацима итд., никако ми се у све не уклапа тај нови тренд економске миграције младих. Не желим да верујем да нису довољно информисани, нити да лош изузетак потврђује лоша правила, али им свакако саветујем опрез у диловима са таквим послодавцима. Мислим, ако уопште има некаквог дила или се све сведе на пасош у руке, пењи се у аутобус, па шта те снађе.

Како држава гледа на све ово?

Иако су свесни штете и ризика када је у питању природни прираштај, мислим да држава на овакав привремени одлив младих гледа прилично благонаклоно у односу на одлив који води као сталан, јер у свему види само тромесечне дознаке из иностранства, које ови млади људи унесу у СНСбистан. Уколико се питате, колико неко може да уштеди за три месеца у таквим условима, верујте да цифра од минимално 1.000 евра, помножена са бројком која иде и до 5.000 људи (претпоставља се да је толико наших грађана у сваком тренутку на тромесечном раду у производним погонима широм Словачке) и није баш за потцењивање.

Елем, да изведем и неки закључак.

СНсбистан се већ дуже време (око 10 година) врти око просечне зараде од око 400 евра. У неким тренуцима нам је тај праг деловао толико недостижно, да су малтене мерили у цент када ћемо га прескочити и константно обећавали да ћемо за оволико или онолико времена (обично за две године од за неку годину) имати „далеко“ већи просек, тј. 440 или 450 евра (још увек недостижно). Наравно, у све то ваља укалкулисати и чињеницу да се код нас до посла тешко долази, без обзира на измењену методологију којом се рачуна тренутна незапосленост. Теорија којом се хвалимо, у пракси и реално, обично нам обезбеди само ново разочарање, док је код Словака све далеко испред нашег времена и теорије. Тамо се лако долази до посла (одмах) са платом од 700 евра месечно, са укљученим оброком и смештајем, што ова држава, са оваквим системом, нема ни у теоретским најавама најоптимистичнијих хвалисаваца.

Дакле, срећан пут амбициозним и практичним људима – тешко онима који верују у минималистичке СНСбистанске теорије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *