ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

БЕЛЕШКЕ И КОМЕНТАРИ (ПИШЕ ДЕЈАН ЦРНОМАРКОВИЋ)

140 ЗА ПОНОС И ОСТАТАК ОД КОЈЕГ И ОГЛЕДАЛО БЕЖИ

Нико се не рађа зао.
Такав се постаје у кући одрастања, а потом се надограђује лажима, насилношћу и поквареношћу, као оружјима отпора према личним животним несналажењима.
Такви су Вучић и Вучићевић, савршени израз људске изопачености.
Два лица истог беснила.
Отети од нормалности.
У стабилнијим друштвеним заједницама готово су невидљиви. Или физички изоловани.
Али, кокузна време су њихово станиште.
Кокузна времена су им савезник.
Када се нормалност двоуми и разум повуче у сумњу, они се уздижу на крилима општег безнађа.
И увек, и свуда, раде исто.
На штету народа, ради своје користи.
Некада, негде, звали су се Пол Пот, Мао, Стаљин, Иди Амин, Чаушеску, Хитлер, Љубо Милош, Франко, Гебелс, Асад…
Некада, овде, звали су се Милошевић, Туђман, Изетбеговић, Тачи… Мерчеп, Аркан, Празина, Главаш, Караџић, Орић…
Звали су се…
И више се не зову.
Јер, на крају сви заврше исто.
Разликују се само по величини несреће коју су остављали за собом.
Разликују се само по цени која је плаћена за слободу.
Не заборавимо никада, свака је трагедија највећа онима којима се догоди.
И свака несрећа најболнија.
Ова наша могла је бити крвава у изборној ноћи, да се недораст није уплашио 2.354.417 људи на улицама широм Србије, у случају проглашења изборне крађе.
Може бити и да је имао позив из „зајебане“ канцеларије.
Какогод, данас смо ту, где јесмо.
И планирамо ту да останемо.

Да, данас ћемо добити најобразованију Скупштину на свету. Од 160 професора и доктора наука са Студентске листе велики број ће данас постати посланици.
Само погледајте, када почне седница, обе стране скупштинске сале, и све ће вам бити јасно. Погледајте добро и запамтите: 140 за понос, и остатак од којег и огледало бежи.
И запамтите, њих 140 није ту да би нам испуњавали жеље, него да би нам вратили отету државу и пружили прилику за живот који смо, готово заборавили.
Њих 140 је ту да би нам створили услове да свако себи изгради живот у складу са образовањем, знањем и личним могућностима.
Нико од њих није Деда Мраз.
Нико није Хари Потер.
Ваљаће нам да их пустимо да буду мудрији од наше нестрпљивости.
Ваљаће нам сигурно, ако будемо реални.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *