”Какав диван народ”
Teška srca, zaključio sam da Srbi 21. veka obožavaju ”loše đake”. I pojedine bitange, gotive.
Čak i poneki ološ je na ceni.
Mnogo je primera, a najviše na glasačkim listićima. Tu ”upadaju u oči”.
Ima ih i među nosiocima visokih odlikovanja. Posebno među onima koja deli Privatno preduzeće ”Srpska pravoslavna crkva”.
Pojedini su i nacionalni heroji.
Zapravo, idoli.
Srbi 21. veka hrane se, navodnom, tuđom mržnjom prema njima (jer, ”neprestana je svetska zavera protiv malog ponosnog naroda”).
Osobenosti su im i svadljivost, inat i tvrdoglavost.
Kada ponestane ”argumenata”, galame da bi dokazali da su u pravu.
Tačnije, uvek su u pravu.
Skloni su i mazohizmu, mada ne prepoznaju to u pravom značenju. Misle da je mazohizam sredstvo za ostvarenje boljeg života.
Potrebama drugih bave se – teoretski.
Empatija je samo strana reč, nepoznatog značenja.
***
OK, možda grešim. Niko nije savršen.
Ali, proanalizirajmo sebe i okolinu, ali stvarno, i donesimo zaključke.
Prošetajmo se kroz navedene osobine i potražimo racionalne odgovore.
Naravno, sve ovo tiče se jednog dela naroda, čiji je procenat veći od ostatka do sto. Ne odnosi se, znači, na sve građane Srbije.
Samo na većinu.
Postoji i manjina, koja pati, zbog svega toga. I ne može ništa da učini da bi to promenila.
Sve ovo, u željenoj interpretaciji autora, nema veze sa političkim opredeljenjima ili naklonostima.
U fleksibilnijem pristupu skoro je poklopljivo sa brojem i profilom podržavalaca vladajućih garnitura tokom decenija srpskog višestranačja.
I to, na već navedene, dodaje još jednu osobinu – vlastoljubivost.
Srbi vole vlast.
Vođe, takođe, gotive (”…ovce tvoje ne mogu bez tebe”).
Hvale se, i navodnom, prisnošću sa važnima.
***
”Kakav divan narod”, replika je iz jednog od boljih domaćih filmova.
Izgovorio ju je Englez.
A ljudi na koje se odnosi, živeli su – ovde – sredinom minulog stoleća.
(Iz neobjavljene knjige ”Priče iz gluvog doba”)
