У МЕЂУВРЕМЕНУ… (Аутор; Зоран Тодор)

Отресла је со из косе и телом пресекла хоризонт – линију између неба и мора, несвесна немирних златастих власи које

Пред мрак разбежали су се облаци и јата птица над језером Кудреч. А сада хиљаде цвркута улепшава надолазећи дан док

Мојом собом пролазе трамваји и у јатима пролећу птице. Закључан у нужнику, грицкам образ и погледом пратим напудерисану бабу. За

Дошао сам на отварање изложбе да је изведем из слике. -Заводиш – шапнула ми док је прелазила преко позлаћеног рама,