Читалац сарадник: ДРУГА ОБАЛА ЈЕЗЕРА КУДРЕЧ

То што, гледано са оне, купачке и кафићке стране личи да је дивна зелена шума на другој обали језера Кудреч – заправо није шума, него је једна врста мешавине шуме и отпадака, читавих гомила отпадака које на скоро сваком кораку остављају грађани (било да су онамо у улози пецароша, купача, шетача, или само заљубљеника у сухомеснато или конзервирано предјело у комбинацији с лименкама и пластичним боцама).

Ето, тако стварно изгледа шума.

Тако грађани желе.

Многи.

Већина, очигледно.

Увек буде онако како грађани желе, тачније, онако како грађани делају (а не онако како говоре). Ова врста деловања грађана на шуму која се протеже изнад обале језера (и деловање на готово све друге шуме, наравно) чини их не грађанима, већ неграђанима. Неграђани, по својој природи, воле недржаву, неправни систем, неприроду…

Воле скоро сваку врсту неуређености. И, по правилу, неграђани су прваци у спорту који се зове кукање на друге, у смишљању завера „које се надвијају на наш род“, као и у разноврсним корекцијама истине. А све да се отпаци у шуми не би видели, или макар да се не би схватили онако како се једино могу схватити – као тачан опис, одслик оних који су их ту (и по многим другим местима) бацили.