Божовић: Србији се догодило морално самоубиство
Аномично друштво је оно у којем владају хаос, насиље и безакоње, а Србија је типичан пример таквог друштва, оценио је социолог Ратко Божовић гостујући у “Новом дану” телевизије Н1.
Повод за разговор са Божовићем била је информација која се појавила у медијима да су две службенице поште на Дедињу ескпресно, и по казни, добиле премештај у Младеновац, након што, наводно, нису препознале министра Вујовића и тражиле му личну карту.
Директор Поште Милан Кркобабић изјавио је у „Новом дану” да премештај нема везе са министром Вујовићем, и да не постоји службена белешка која указује на то да је у пошти на Дедињу дошло до инцидентне ситуације, као и да не постоји службена жалба министра, нити жалба службеница које су премештене.
Божовић каже да му је жао што се министар Вујовић нашао у овој причи, јер му је он деловао као један од ретких који зна шта ради. „Ја бих више волео да смо имали овакву информацију – да је службеница награђена што је министру тражила исто оно што тражи од осталих грађана. И то на иницијативу министра. Онда бих рекао да се овде нешто добро дешава”, навео је Божовић.
Он је оценио да се у Србији „све дешава и све решава у политици”. „Све је то мало повезано са оним што видимо у онима који представљају власт. Овде је важније не шта ко говори, него ко говори са становишта онога која му је позиција. Ако је важније то што ја јесам, него оно што говорим, то је онда већ проблем. На томе много раде и медији у том смислу што сами мало могу да узвисе оне који су на власти, и да их превише презентирају”, оценио је Божовић.
Он сматра да је у Србији увек „крив онај други”, јер, како каже, нема критичке рефлексије, нема јавности. „Да има јавности, не би било да један дан причам једно, а други дан причам друго. Данас не знамо шта је било јуче, јер смо већ заборавили”, подсећа Божовић.
Изгубили смо не само стрпљење, већ и наду
Гост „Новог дана” има утисак да су људи у Србији на кратком фитиљу, и да су изгубили не само стрпљење, већ и наду. „У транзиционом простору, вакуму – где је један систем срушен, а други још није успостављен – дешавају се најгоре могуће ствари, јер се не успоставља вредносни систем”, упозорава Божовић.
„Ми смо морално пропали. Оно што се догодило прво је морални колапс, морално самоубиство. Овде не постоји емпатија… Овде је пострадала морална интелигенција – ја вама чиним оно што не бих желео да ви мени чините. Мислим да имамо тај проблем, да смо ко гуске у магли. Кад бих био циничан рекао бих да су људи изгубили компас, јер је држава одавно изгубила компас”, каже Божовић.
Он се не слаже са оценом да народ добија власт какву заслужује и верује да је власт много гора него што би могла да буде, односно да је бира тек једна четвртина бирачког тела.
Ауторитарни менталитет тражи вођу да води и заводи.
Говорећи о потреби људи да од Тита, преко Милошевића, па и Коштунице и Тадића, и све до премијера Вучића, на челу државе имају вођу, Божовић је рекао да и у Србији постоји ауторитарни менталитет који тражи вођу који води, па и заводи.
„Не идемо за законом, него за вођом. То нам говори да имамо појмове трајног опстајања или дугог трајања. Ово је проблем политичке културе. Овде нема културе, нема критичке јавности. Кад тога немате, онда ја могу са становишта власти, да један дан причам једно, други дан причам друго”, каже он.
Божовић је оценио и да политика у Србији одавно није умеће рационалног или могућег, већ умеће немогућег. Србија је, према његовим речима, постала типично аномично друштво у којем владају хаос, насиље и безакоње. У социолошком смислу патолошко је друштво оно у којем преовлађује екстремизам, објашњава Божовић и констатује да би на питање да ли смо ми онда здраво или болесно друштво, одговор требало да да неки наш психијатар.
(Извор: Н1)