ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

ДРУГИ ПИШУ

Европска Комисија усвојила Пакет проширења за 2024.

Европска комисија је данас усвојила свој годишњи Пакет проширења, који пружа детаљну процену стања и напретка који су постигле Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија, Србија, Грузија, Република Молдавија, Украјина и Турска на свом путу ка приступању ЕУ. Процене су прац́ене препорукама и смерницама о реформским приоритетима.

Проширење је историјска прилика како за земље које приступају, тако и за садашње државе чланице и ЕУ у целини. Постоје значајне социо-економске, политичке и безбедносне предности веће и јаче Уније.

Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, је изјавила: „Због напетог геополитичког контекста сада је нужно више но икада да завршимо поновно уједињење нашег континента, под истим вредностима демократије и владавине права. Вец́ смо направили велике кораке последњих година ка интеграцији нових држава чланица. А проширење ц́е остати главни приоритет нове Комисије“.

Високи представник/потпредседник, Ђузеп Борељ, је изјавио: „Протеклих пет година обележили су изазови без преседана, показујуц́и важност новог замаха за проширење ЕУ. А наши партнери су то схватили озбиљно. Сада више него икад, чланство у ЕУ је стратешки избор. Усклађеност са вредностима ЕУ, почевши од владавине права и заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, најзначајнији је показатељ стратешке оријентације у новом геополитичком контексту. Кроз наш процес заснован на заслугама, заједно градимо јачу Унију.“

Оливер Вархељи, комесар за суседство и проширење, рекао је: „Проширење представља геостратешко улагање у мир, стабилност, безбедност и социо-економски раст нашег европског континента. Наш годишњи пакет проширења пружа чињеничну и правичну процену напретка наших партнера, заједно са јасним смерницама, омогуц́авајуц́и им да идентификују где убрзане реформе могу да доведу до њиховог напретка ка чланству у ЕУ. Са наменским економско-инвестиционим плановима, Инструментом за Украјину, као и Плановима раста за Западни Балкан и Молдавију, поставили смо додатне алате и инструменте како бисмо помогли земљама да убрзају социо-економску конвергенцију и реформске напоре на путу ка ЕУ.“

Процес проширења наставља да се заснива на заслугама и зависи од објективног напретка сваког партнера. Ово захтева одлучност да се спроведу неповратне реформе у свим областима права ЕУ, са посебним нагласком на основе процеса проширења. Демократија, владавина права и основне вредности ц́е и даље бити камен темељац политике проширења ЕУ. Чланство у ЕУ остаје стратешки избор.

Процес проширења је добио нови замах током 2023. и 2024. Кластер основа је отворен са Албанијом 15. октобра 2024. Преговори о приступању су отворени са Украјином и Молдавијом на првим међувладиним конференцијама у јуну 2024. Пошто је испунила прелазна мерила за поглавља о владавини права, Црна Гора је на путу да привремено затвори даља преговарачка поглавља. У марту 2024. Европски савет је одлучио да отвори приступне преговоре са Босном и Херцеговином. Процес скрининга је завршен и са Албанијом и са Северном Македонијом крајем 2023.

Међувладина конференција је у јуну 2024. године потврдила да је Црна Гора свеукупно испунила прелазна мерила за поглавља 23 и 24 о владавини права, пружајуц́и могуц́ност да се настави са привременим затварањем наредних поглавља ако се испуне услови. У области владавине права и правосуђа потребан је даљи напредак.

Комисија понавља своју оцену да је Србија испунила мерила за отварање кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст). Очекује се од Србије да у наредној години убрза рад на спровођењу реформи у вези са приступањем ЕУ у целини, са посебним фокусом на прелазна мерила о владавини права, као и на обезбеђивању заиста повољног окружења за цивилно друштво и медије, и да учини кредибилне напоре у сузбијању дезинформација и страног манипулисања информацијама.

Када је реч о Албанији, Комисија поздравља отварање преговора о основном кластеру на другој међувладиној конференцији одржаној 15. октобра 2024. За власти је од кључног значаја да даље интензивирају темпо реформи усмерених на ЕУ, посебно о владавини права, консолидујуц́и резултате у области спровођења закона, ефикасне борбе против корупције и организованог криминала и промоције основних права, укључујуц́и слободу медија, имовинска права и мањине.

У случају Северне Македоније, земља треба да настави са спровођењем реформи у вези са ЕУ, посебно у оквиру основног кластера, превасходно правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала. Треба ојачати поверење у правосудни систем. Сесије скрининга за свих шест кластера правних тековина ЕУ завршене су у децембру 2023.

Босна и Херцеговина је показала опипљиве резултате, између осталог у управљању миграцијама, потпуном усклађивању са заједничком и спољном безбедносном политиком ЕУ, као и доношењем закона о интегритету правосуђа, борби против прања новца и сукоба интереса. У марту 2024. Европски савјет је одлучио да отвори приступне преговоре са Босном и Херцеговином. Комисија припрема преговарачки оквир са циљем да га Савет усвоји оног тренутка када се буду предузели сви релевантни кораци наведени у препоруци Комисије из октобра 2022.

Косово је поднело захтев за чланство у ЕУ у децембру 2022. Комисија остаје на располагању да припреми мишљење о захтеву за чланство Косова чим га Савет затражи. Забележен је напредак у борби против организованог криминала, а пословно окружење је побољшано. Визна либерализација за Косово је ступила на снагу 1. јануара 2024. Косово треба да интензивира напоре на јачању владавине права и јавне управе и заштити слободе изражавања.

Отварање приступних преговора са Украјином представљало је важно признање украјинске одлучности да настави реформе на путу приступања ЕУ. Након прве међувладине конференције у јуну 2024. године, аналитичко испитивање правних тековина (скрининг) несметано напредује. Под условом да Украјина испуни све услове, Комисија се радује отварању преговора о кластерима, почевши од основа, што је пре могуц́е 2025. године.

Отварање приступних преговора представљало је важно признање одлучности Молдавије да настави са реформама на путу приступања ЕУ упркос сталном руском мешању и утицају руског агресорског рата против Украјине. Након прве међувладине конференције у јуну 2024. године, аналитичко испитивање правних тековина (скрининг) несметано напредује. Под условом да Молдавија испуни све услове, Комисија се радује отварању преговора о кластерима, почевши од основа, што је пре могуц́е 2025. године.

Иако је у децембру 2023. Европски савет доделио Грузији статус кандидата, њен процес придруживања ЕУ је у међувремену де факто заустављен због активности које је грузијска влада предузела од пролец́а 2024. Грађани Грузије су гласали на парламентарним изборима 26. октобра 2024. Прелиминарни налази заједничке међународне изборне посматрачке мисије коју води Канцеларија за демократске институције и људска права ОЕБС-а (ОЕБС/ОДИХР) идентификовали су неколико недостатака који су се десили у напетом и веома поларизованом окружењу. Пријављене слабости укључују, између осталог, недавне законске измене изборног процеса, честе компромисе у погледу тајности гласања, процедуралне недоследности, застрашивање и притисак на бираче који су негативно утицали на поверење јавности у процес. Ови прелиминарни налази потврђују потребу за свеобухватном изборном реформом која је вец́ била наглашена у прошлим кључним препорукама.

Турска је земља кандидат и кључни партнер за Европску унију. Без обзира на то, приступни преговори са земљом су у застоју од 2018. године, у складу са одлуком Савета. Остаје озбиљна забринутост у областима основних права и владавине права, укључујуц́и независност правосуђа. Дијалог о владавини права и основним правима остаје саставни део односа ЕУ и Турске. Након стратешких смерница Европског савета из априла 2024. године, односе са Турском је обележило постепено поновно ангажовање, и предузети су конкретни кораци ка конструктивној размени о питањима од заједничког интереса.

Наредни кораци

Сада је на Савету да размотри данашње препоруке Комисије и донесе одлуке о наредним корацима у процесу проширења.

Додатне информације

Проширење ЕУ ће донети далекосежне друштвено-економске користи њеним садашњим и будуц́им чланицама. Повец́ање броја потрошача на јединственом тржишту пружиц́е велике могуц́ности за ширење пословања и слободнију трговину. Да би се омогуц́ио одржив раст у средњем року и постигао напредак у испуњавању економских критеријума за чланство у ЕУ, све је важније да земље у процесу проширења убрзају структурне реформе. Ово укључује обезбеђивање функционалних тржишних економија и показивање капацитета да се издржи притисак конкуренције и тржишних сила у ЕУ. Економске политике такође треба да подрже амбициозне циљеве у оквиру зелене и дигиталне транзиције.

Нови алати и инструменти подстичу социо-економски раст у нашим партнерским земљама. Како се процес приступања убрзава, ЕУ истиче неке од предности јединственог тржишта и пружа вец́у финансијску помоц́ како би нашим партнерима омогуц́ила постепену интеграцију и усидрење у ЕУ. Поред успешних економско-инвестиционих планова, План раста за Западни Балкан са Инструментом за реформе и раст од 6 милијарди евра и Инструментом за Украјину од 50 милијарди евра подстичу реформе, са правдом и владавином права у сржи. У истом духу, Комисија је 10. октобра 2024. представила План раста за Молдавију са својим Инструментом за реформе и раст од 1,8 милијарди евра за подршку њеним друштвено-економским реформама и подстицању инвестиција.

У прилогу је годишњи извештај о Србији за 2024. годину.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *