Хало, Бинг, како брат? Занима ли те Вучић?

-Да га сменимо, не иде, да га срушимо, не иде… – лупа пола Србије главу, а онда се, као и обично, појави дух из боце од литар.

-Знам ја! – синуло је Дачићу. „Дај да га уваљамо Американцима!” – рекао је и одмах окренуо телефон свог овлашћеног дилера у Вашингтону.

-Хало, Бинг, како брат? Украо ауто, а онда му га здипили на првом паркиралишту? Каква времена! Него, занима ли те Александар Вучић! Цијена? Права ситница! – тврдио је Дачић пазар.

Онда се веза са Бингом прекинула, па је Дачић уватио да брља по „блекберију” и поново успоставио везу.

-Хало Бинг, како брат? Украли му идентитет и онда регистровали фирму!? Каква времена! Него, занима ли те… Упссс…Опппсс – лупио се Дачић по челу схвативши да је уместо Бинга добио управо оног кога је хтео да прода. И то у ромингу усред штедње.

Потом је поново пажљиво окренуо Бинга.

-Хало Бинг, како брат? Ухватио маглу? Па зар се и тиме бави?! Него, занима ли те онај Вучић? Цијена? Права ситница! – питао је опет Дачић.

-Вучић? На кога личи? – питао је стари добри Бинг.

-Можда малко на Мишел Обаму…

-Ох! Нице! Купљено! – рекао је Бинг.

Све то је изгледа сазнао Курир и првог дана посете премијера САД на насловници распалио: „Дачић продао Вучића Америма”, те је стари добри Вучић завршио као бело робље у Вашингтону, иако смо сви били убеђени да иде код Бајдена.

Вучић, наравно, није имао појма да га је Дачић продао Америма јер Курир још нема америчко издање, па је био одушевљен када је на аеродрому видео мистер Бинга и брата му, који су се представили као власници мултинационалне компаније заинтересоване да улаже у Србију.

А медији су развалили наслове који су указивали да није било важније бизнис посете Америци још од билатералног сусрета Кристофера Колумба са Индијанцима.

„У Мајкрософту су га примили у канцеларији на истој верикали, само три спрата ниже, где је и Гејтсов кабинет” – отприлике тим речима имало је да се објасни какву важност има све то на процват напупеле српске економије.

Од Мајкрософта па надаље, Вучић је сваког кога је срео позвао да „повећа присуство у Србији”.

-Мајкросфт сам позвао да повећа присуство… – диктирао је премијер новинарки Тањуга… „Па онда Џенерал моторс… Па онда…”

-Јесте ли срели можда Џастина Бибера, ја обожавам Џастина Бибера – распитивала се новинарка.

-И они ће да дођу, јашта… Сем ИТ технологије, важна је и индустрија зачина – декламовао је премијер.

-А јесте видели Бред Пита?

-И они ће да повећају присутво! Хлеб, пите, сва та пекарска индустрија има да дође – декламовао је премијер.

-А највећи утисак оставио је генерални директор компаније “Бинг” који се заједно с братом није одвајао од мене од када сам изашао из авиона. Затицао сам их како чуче испред хотелске собе, чак су ми махали када сам ушао у авион не кријући сузе – препричавао је премијер дирљиву сцену са аеродрома, када су мистер Бинг & брат имали тренутак непажње, те им је Вучић утекао у авион за Србију, па су они плачући од беса махали за унапред плаћеном робом и псовали оног Дачића, покушавајући да убеде пилота да окрене авион.

Истог дана када је премијер отишао, ваљда је у салу за седнице Владе Србије утрчала Зорана Михајловић, попела се на сто и радосно крикнула: „Имамо празну гајбу!”, јербо је сутрадан „Информер“ објавио насловницу: „Вучићу јеси ли луд, глуп или наиван, кад трпиш ову Зорану?!”

Читаоци су по свему судећи имали задатак да заокруже један од три понуђена одговора и учествују у психолошком тесту: „Колико познајете премијера?” А могуће да је тест имао назив: „Да ли сте глупи, луди или наивни кад читате овакве новине?”

Углавном, резултати на постављено анкетно питање били су запањујући: тек два одсто читалаца „Информера“ мисли да је Вучић луд, 0,8 читалаца сматра да је глуп, док 28 одсто читалаца „Информера“ мисли да је Вучић само мало наиван кад трпи „ову Зорану”. Интересантно, око 70 одсто учесника анкете на насловници „Информера“, није заокружило ниједан од понуђених одговора, већ су заокружили натпис Независни дневни лист „Информер“. То су они који мисле да Вучић није ни глуп, ни луд, ни наиван, него је управо он „Информер“.

Тако да ових дана на насловници тог дражесног часописа можда затекнете слику Зоране Михајловић и наслов: „Има Јуда!”

Да ли у влади има Јуда, сазнаћемо када се журка у празној гајби у Немањиној заврши, јер се отац вратио са службеног пута. Могуће да премијер, човек са разгранатим везама у америчком бизнису, само окрене један телефон и реши ствар:

-Хало Бинг, како брат? Покрао дијете од седам мјесеци и добио седам мјесеци? Баш момче нема стила… Него, занима ли те плавуша привлачне спољашњости са Економским факултетом? Цијена? Права ситница!

 

Драгољуб Петровић

(Преузето: Тањуг)