ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

ДРУГИ ПИШУ

„Отерали нам Чаву…“

13310370_240817702963319_6818781144475846391_n„Мали, ајд’ сврати на пиво!

– Не, ја не пијем, а и журим на тренинг.

– Ма какав тренинг!? Дођи да видиш, има 2-3 клинке унутра; изгледају к’о Станија, а већ су начете.

– Хвала, журим. Закаснићу.“

Ову необичну причу, започећу овим дијалогом. Неки ми кажу да је од прошле године, а опет други да није заиста ни било тако.

Како год, наш мали јунак је стигао тог дана на тренинг. Можда је мало закаснио, а тренер га је за казну терао да уради пар склекова више или да оптрчи још један круг око стадиона.

Сурово?

Можда.

Неко ће рећи, па није дете у војсци, шта ће тамо да научи на тај начин!? Е, да; војске или бар редовног служења војног рока одавно нема. Дисциплина, физички развој, па и здравље омладинаца управо су преузели тренери. Један од таквих тренера је и наш суграђанин Марко Павковић. Они више заинтресовани ако му погледају биографију свашта могу да сазнају, како о богатој фудбалској, тако и о још успешнијој тренерској каријери.

Шта неће пронаћи?

Неће пронаћи да је његова мајка прала дресове чак и првотимцима. Неће пронаћи ни то да је његова породица из кућног буџета донирала новац за струју на стадиону онда када општина није хтела да плати рачуне. Неће пронаћи ни то да је Марко захваљујући својим познанствима обезбеђивао чак и донације за клуб у реквизитима и опреми.

Ма кога то уопште занима? Ни у другим клубовима није боље.

Е, онда дођоше #наПРДњаци у Општину. Свој анимозитет према оном #жутаћу Кенану морали су некако да нахране и нанишанише баш Марков клуб – ГФК „Јасеница 1911“. Нит’ струје, нит’ пара за превоз, све је плаћао сам док је могао.

Како су дани одмицали, све је више тај фудбалски клуб #наПРДњацима личио на некакву Кенанову пирамиду, коју морају из освете да сруше. Не, нису рушили општинску зграду – то им треба. Нису рушили ни остала јавна предузећа и установе, јер и ту могу некога партијски да запосле, ал’ Кенанову пирамиду морали су да сруше и тачка.

Заиста се понекад и сам питам шта то политика направи од људи, да више не виде ширу слику, последице, а ни меру до које се може ићи са некаквим реваншизмом или нимало спортским политиканством!? Када причам са тим #наПРДњацима, они само понављају мантру: Кенан, Шотак, коцка, прање пара, фудбалски клуб претворен у установу са 11 партијски запослених, па онда све из почетка.

Добро, сад Кенана нема.

Шта год да је радио, ено га у Републичком паламенту и бар колико-толико, овако или онако, успева му да се чује за ову јадну и напаћену Општину.

Ове остале негативне појаве су сад под контролом нових власти и не видим да би ту могло ишта да се понавља ако су већ они поштенији од својих претходника. 11 запослених јесте много и јесте преседан претварати фудбалски клуб у установу, али зар заиста није могао да се пронађе начин да бар Марко Павковић – Чава остане, а не да то исто што би могао да ради овде за мизерну плату, ради код Палме у Јагодини за много озбиљнији хонорар!?

И је л’ знате шта?

Палми уопште не смета ни што је #жутаћ. Човек ради добро, има резултате, кога још то занима!?

Најапсурдније у свему је што ми се јавило и пар родитеља тих клинаца које је тренирао овде. Питају ме, је л’ истина? Јесу ли ови наши #наПРДњаци нормални!? А верујте ми да међу њима има и Вучићевих бирача. Најсимпатичнији ми је био један родитељ који ме питао: „А где ћу сад дете? Да л’ да га возим у Михајловац на тренинг?“

Иначе, ради се о једном од најталентоавнијих клинаца у региону. Вероватно ће се и препознати. Везали су се ти клинци за Чаву и то је то. Зову га телефоном, неки и плачу, родитељи се чак састају да виде могу ли некако или преко неке „зверке“ да уразуме #наПРДњаке. Но, за сада свуда наилазе на исти зид и исту мантру, а коју и овдашњи #наПРДњаци понављају.

До ових промена, неретко су и медији помињали ГФК „Јасеница 1911“, а сада нико ни реч – табу тема, јер се и они боје #наПРДњака и боре се за сопствена мизерна средства. Нико да напише текст, осврт, критику, ма макар обавештење, ако већ не анализу, предлог или слично. Можда је већ касно, можда и ја све ово пишем џабе, али урадићу и још нешто.

Сад би ме неки паметњаковић #наПРДњак питао: „Ма шта ћеш ти – безимени Атамане?“

Шта ћу? Ево, нећу ни преко овог, ни преко оног, него право са овим текстом пред садашњег Председника општине. Нека ми каже да је непоправљиво, нека ми каже „видећемо“ или шта год, ал’ бар знам да сам нешто пробао. Пробао, нисам успео и опет тачка. Уствари, три тачке (…)

„Мали, нешто си ми смушен данас. Нема тренинг, а?

– Нема. Отерали нам Чаву ови зли #наПРДњаци.

– Ма шта кажеш!? Ццц… ајд’ ти то мени уз пиво да лепо испричаш.

– Ма, не пијем ја, ал’ ајд.

– Е, тако. Ајд’ овамо за шанк. Сад ћемо да видимо да цимнемо и неку старлетицу.“

 

(Преузето: Атаман Заглибљански)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *