35 година од смрти Јосипа Броза Тита

4. маја 2015. године се навршава 35 година од смрти Јосипа Броза Тита, доживотног председника бивше Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ).

Тито је преминуо 4. маја 1980. године у болници у Љубљани, а четири дана касније на његову сахрану, у Београду, стигло је 700 хиљада људи, од чега 209 владиних делегација из 128 земаља света.

Он се на челу СФРЈ налазио пуних 35 година и спадао је у ред истакнутих лидера с обзиром на то да је био један од оснивача Покрета несврстаних, што је у оквиру тадашње биполарне структуре међународног система било од великог значаја. У унутрашњој политици Тито је оставио неизбрисив траг, али и Устав из 1974. године који се показао као неодржив.

СФРЈ је захваљујући Титовој политици и његовом одбијању Стаљина 1948. године уживала значајну подршку САД које су у периоду биполаризма новчано и политички подржавале државе које су се стављале на њихову страну.

Као вођа Комунистичке партије Југославије предводио је у Другом светском рату Народноослободилачку војску, а из рата изашао као ратни лидер који је најдуже остао на челу државе од завршетка Другог светског рата.

Јосип Броз Тито рођен је у Кумровцу 1892. године у мешовитој хрватско-словенској породици. Датум његовог рођења није познат, али је његовим рођенданом сматран 25. мај који је у бившој држави слављен као Дан младости. Рањен је у Русији 1915. године након чега је заробљен, а у његовим званичним биографијама стоји и да је учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се пред крај 1920. године и у том периоду постао је члан Комунистичке партије.

Мишљења о лику и делу Јосипа Броза Тита увек су била подељена, једни га сматрају неприкосновеним лидером, док га други осуђују због тоталитарног начина владања, ограничавања слобода и његовог култа личности.