Божидар Тодоровић о последицама примене Закона о раду и Закона о пензијском и инвалидском осигурању: ПРАКСА ПОКАЗУЈЕ ДА ЈЕ ПРОТЕСТ БИО ОПРАВДАН
Од свих закона које је недавно усвојила Скупштина, са аспекта синдиката, два су најзначајнија. Реч је о Закону о раду и Закону о пензијском и инвалидском осигурању. Синдикат сматра да оба нису примерена времену у коме живимо, нарочито после исцрпљујућих борби за егзистенцију и достојанствен живот. Захтеви синдиката, на жалост, нису услишени да се измене неке одредбе ових закона. Одбили су их и Влада и Парламент. Оно због чега је синдикат прибегао протесту, већ у првим данима примене тих закона, показује се да има озбиљне последице и за запослене и за будуће пензионере.
О чему је реч?
Применом Закона о инвалидском и пензијском осигурању уведене су неке новине којима се продужавају године живота код остваривања права на пензију. Услов је да се има и пун радни стаж и одређени број година живота. То практично значи да сваки кандидат за одлазак у пензију мора имати 40 година радног стажа и 65 година живота.
-Овде се – упозорава председник Самосталног синдиката „Гоше“ Божидар Тодоровић – појављује веома озбиљан проблем на који се указује у јавности, а то је да они радници који немају 40 година радног стажа, а навршили су 65 година живота, неће остварити право на пун износ пензије. Новина у свему овоме је умањење пензија за 0,34 одсто месечно за сваки месец који запосленом недостаје за остваривање једног од ова два услова. Највеће умањење, преко 20 одсто, примењиваће се код оних који имају пет година до права на стицање пензије. Оно што нас као синдикат посебно брине кад су у питању поменути закони, пре свега кад је реч о Закону о раду, јесте тзв. флексибилни рад. Дата је, наиме, послодавцу могућност да запошљава на одређено време према сопственим потребама и у периоду који само њему одговара. За разлику од ранијих година, сада постоји неизвесност у остваривању пуног радног стажа. Примера ради, ако се неко прима на три или шест месеци, а након тога остане без посла, па се опет запосли на исто време, тај до 65 године неће моћи да сакупи довољан број година стажа да би остварио право на пуну пензију.
То је управо то на шта је синдикат указивао и због чега је протествовао на улицама, указујући да нови Закон о раду не даје могућност сигурног посла. Он ће, напомиње Тодоровић, фиктивно створити илузију о већем запошљавању, јер ће се након истека рока од три или шест месеци запослити неко на истом радном месту.
-Статистички гледано то је увећање броја оних који су нашли посао, али реално гледано, на истим пословима ће радити више људи који неће моћи да остваре право на сигуран рад и право за одлазак у пензију – објашњава Тодоровић.- Навешћу један илустративан пример. Рецимо да просветни радник ради током једног полугодишта, а неки други током другог полугодишта. Та два просветна радника морају да раде много година да би стекли услов за пензију. Ако имамо у виду друго ограничење да се само до 65 године може радити, питање када би такав просветни радних остварио услов на пензију. Све то јасно говори да је законодавац имао у виду, пре свега, потребу да смањи број корисника пензија и тиме притисак на буџет. С друге стране за запослене и оне који треба да оду у пензију, то се показује као јако лоша решења
Синдикат је с тога указивао да је бесмислена тврдња да ће се људи сада лакше запошљавати кроз тзв. лакше отпуштање. Јер, десиће се да ће послодавац примати само на период који њему одговара да заврши свој посао, а након тога он нема никакве обавезе према запосленима. Синдикат је зато тражио да се Законом о раду ограничи број радника који могу радити на одређено време. Овако, теоретски, сви запослени код једног послодавца могу радити на одређено време. Дакле, ако су страни инвеститори заинтересовани да уз субвенције наше државе отворе радна места, и ако им закон омогућава да две године могу држати радника на одређено време, постоји оправдана сумња, коју потврђује и пракса, да после истека рока од две године, странац затвори фабрику и оде из Србије тражећи неке нове дестинације за своје послове.
-И на то смо као синдикат указивали, имајући у виду досадашње искуство са страним, али и домаћим послодавцима – напомиње Тодоровић.- Тако је на хиљаде људи остајало без посла. Примена ова два закона ће тек показати да су синдикати били у праву кад су исказивали незадовољство понуђеним решењима. На жалост, нисмо имали разумевање ни у широј јавности за овакве наше ставове. Чак смо оптуживани да рушимо државу, кочимо реформе, да хоћемо да очувамо некакав систем у коме су наводно синдикати имали неке привилегије. Ми смо у ствари само врло објективно сагледавали ситуацију и указивали да овакви закони неће донети добро ни сада запосленим ни онима који ће то ускоро бити.
Д. Јанојлић