Изложба младог уметника Дарка Трајановића у Галерији „Круг“: ЛИКОВНА СУГЕСТИЈА О НЕОДВОЈИВОСТИ ЧОВЕКА ОД МАШИНА
Млади уметник, Паланчанин Дарко Трајановић, приредио је самосталну изложбу својих остварења у Галерији „Круг“ давши јој назив „Производња машина. Широко ликовно образовање стекао је на Факултету ликовних уметности у Београду, где је дипломирао 2005., магистрирао 2008. и докторирао 2012. године. Члан УЛУС-а постао је 2006. године, а до сада је укњижио учешће на преко 40 колективних и 17 самосталних изложби у земљи и иностранству.
Отварајући изложбу у Галерији „Круг“, која припада истоименом Креативно-образовном центру, Бојан Маринковић, такође ликовни стваралац, подсетио је да је серија изложених дела настала у некој постпродукцији након радова спреманих за излагање у Француској. Ти радови су, баш у тој постпродукцији, дорађивани за простор галерије „Круг“.
-Трајановић је ову изложбу насловио „Производња машина“, што је јако инспиративан назив, који упућује на двојако промишљање какве машине људи производе и то шта машине производе за људе – истакао је Маринковић.- У томе постоји нешто органско и нешто неорганско, нешто што је у самом човеку и изван човека, а то је потреба човека да створи нешто попут машине што је, на неки начин продужена рука човека.
Ана Бамбић Костов, у пригодном каталогу који прати Трајановићеву изложбу, пише да серија његових радова под називом „Производња машина“, показује његова промишљања о технолошком добу у коме живимо. Аутор своју пажњу усмерава у правцу идеје Луиса Мамфорда да су машине одувек пратиле човека и да оне нису нужно компликовани апарат каквим се данас замишљају.
-Уметник разрађује ову идеју и смешта је у савремени контекст – наводи Ана Бембић Костов.- Он апстракује техничке елементе спајајући их у ликовну сугестију о неодвојивости савременог човека од машине. Полазећи од премисе да је човек од свог постанка био везан за различита оруђа, уметник запажа интензитет те везе у садашњости и фокусира се на неизбежно, али и неопходно присуство машина.
Хладним и тамним колоритом Дарко Трајановић сугерише елементе кабастих металних делова тешке индустрије, фабричке хале и металне ограде, који у коегзистенцији стварају једну тмурну, апокалиптичку атмосферу дела. Мешањем алузивних техника и приступа, коришћењем провидне фолије и синтетичких боја, уметник подвлачи слојевитост проблематике којом се бави и истиче њену актуелност. Шта би било кад бисмо раздвојили машину од човека и да ли је то уопште могуће? Ово су само нека питања на која инспирише серија радова Дарка Трајановића.
Д. Јанојлић